Izvor: Večernje novosti, 23.Dec.2013, 00:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gazda Momin lipicaner dobar i za OVK teroriste

KADA je vremešni momak Verko ušetao gordo na imanje porodice Stijović u Sopotu i kopitama bez potkovica zagrebao zemlju ispred štale, vriskom su se oglasile dve lepe bele devojke, kobile Santa i Bregova. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubavni ples je nastavljen u štali, odakle se čulo ništanje trojke predivnih lipicanera. - Pastuv Verko potiče iz čuvele slovenačke Lipice. To je potomak kraljevskih konja. Moj prijatelj Bulić mi ga je pozajmio na jednu noć da oplodi Santu i Bregovu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tako ću naredne godine dobiti ždrebad plemenite krvi - priča nam zadovoljno domaćin Momčilo Stijović, koji je pažljivo nadgledao ponašanje ovih nežnih ljubavnika teških po 500 kilograma. Njegov ujak u rodnoj Đakovici ga je učio da neguje i jaše lipicanere, pa je on sa 14 godina kao nadničar prištedeo pare i kupio belu kobilu Dorku. - Moj otac Milić je bio protiv konja, jer sam kobili poklanjao svoje slobodno vreme, ali kada je JNA 1981. godine uvela lipicanere kao plemenita grla na Kosmet, ovi konji su postali popularni. Ubrzo smo ih imali pet, koji su nam služili za rad i za parade. Danas imam jedanaest grla lipicanara i pune vitrine pehara i medalja, koje su moji konji osvojili, što kao trkači, a što kao lepotani - pokazuje nam domaćin 53 pehara, šest medalja i diplomu kobile Sante kao lepotice Srbije.BANKAR, POLICAJAC, SELJAK MOMČILO Stijović je diplomirani bankar, zaposleni policajac i seoski domaćin, koji obraćuje 34 hektara njiva i uzgaja 15 krava muzara. Priznaje da u Srbiji može lepo da se živi od poljoprivrede. Njegova supruga Rajka, koja gaji krave i prodaje 150 litara mleka dnevno, ima veću platu od njega kao kapetana Konjičke policije. Stijovići vode poreklo iz Berana, ali su se posle Prvog svetskog rata skućili u Đakovici. Tu je Momčilo Stijović postao komandir milicije u selu Rznić kod Dečana. Odrastao je u porodici uz četiri sestre i dva brata. Živeli su od imanja i državne plate, jer je i otac radio. Ratnih godina, Stijovići su proterani iz Đakovice i sa Kosmeta stigli na Kosmaj kao raseljena lica. Otac Milić, majka Ljubica, brat Dragan, gazda Moma, supruga Rajka, i troje dece nastanili su se 1999. godine u Sopotu. - U Đakovici su nam Albanci oteli kuće, 12 hektara njiva i šuma, štale i konja lipicanera. Velikog belog ata Ajšu ukrao je komandant OVK da se njime diči. U Sopotu smo kupili staru kuću i počeli novi život. Iz Đakovice sam doveo samo konja Zekana i uz njega odgajio još desetak grla. Volim lipicanere, jer su to pametne, graciozne, vredne životinje, koje poštuju čoveka - priča gazda Momo dok miluje malo crno ždrebe.Lipicaneri se rađaju sa crnom dlakom, ali od treće godine postaju beli do starosti. Žive oko tri decenije. Ovi lipicaneri umeju da se odazivaju na Momin poziv i sami da se vrate kući sa svih puteva kojima su kaskali, dalekih i 20 kilometara.- Lipicaneri su snažni i brzi konji. Brži su nego voz „Železnica Srbije“. Put između Sopota i Beograda, dug 60 kilometara, mogu da pređu za tri sata. Lako se treniraju da rade, vuku čeze i fijakere, da preskaču prepone ili se trkaju - objašnjava kroz osmeh gazda. Momčilo Stijović se 2003. zaposlio u Četi konjanika beogradske policije, gde je počeo da se takmiči i osvaja prve trofeje. Kao kapetan policije Stijović je član Konjičkog kluba „Policajac“ i član udruženja ljubitelja lipicanera Srbije, koje ima 120 takmičarskih zaprega sa 240 konja. Opština Sopot je Stijoviću ustupila poligon za obuku konja. Otac i sin su do sada odgajili trideset grla, ali su im najdraže kobile Dorka, Vidra, Lipica, Bregova i Santa, koje su prave lepotice i mudrice. U štali su još i Car, Samba, Sandro i Simbad.NASLEDNIK STIJOVIĆI imaju troje dece - Milicu, studenta medicine, Stefana, srednjoškolca i Jovana, đaka. Svi oni rade u kući i na imanju, ali Stefan je odlučio da se takmiči sa lipicanerima. Vozi fijaker dvopreg i već ima 11 šampionskih trofeja.- Naši lipicaneri su prvaci Srbije u četvoropregu i jednopregu, a vicešampioni u dvopregu. Konj Car i kobila Bregova su najbolje sinhronizovani par lipicanera za vuču u Srbiji. Uzgajanje lipicanera je postao porodični sport i mali biznis. Uspevamo da prodamo poneko ždrebe, da naplatimo pokoju svadbu kada čezama vozimo svatove i zaradimo toliko da imamo konjima za seno i zob. Lipicaneri vole da jedu i šargarepu i šećer u kockama, ali u tome ne preterujemo - priča gazda Momčilo Stijović. Stijovići se nadaju će ljubavnik, pastuv Verko i dve lepe kobile da im podare najmanje četiri ždrebeta . Njima će kada napune dve godine da navuku metalnu obuću, jer potkovice ne daju da im se kopita lome. A potom će ždrebad da obučavaju da, kao njihovi roditelji, postanu šampioni Srbije.

Nastavak na Večernje novosti...