Izvor: Studnel.com, 25.Jul.2015, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gavrilo Princip − idealista do smrti
Od malena je bio slabog zdravlja i bolovao od tuberkuloze, pa ne čudi što nije primljen za dobrovoljca, iako se prijavio za vreme Balkanskih ratova. U Sarajevu je pohađao Trgovačku školu, a onda je u trećem razredu rešio da upiše gimnaziju. Tada odlazi u Tuzlu, gde se zadržao kratko, da bi se ubrzo vratio u Sarajevo. Zbog sukoba sa profesorima, zbog povezanosti sa srpskim nacionalističkim organizacijama, biva primoran da napusti školu i tada rešava da ode u Beograd. Bilo je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << maja 1912. godine. Tamo nastavlja školovanje i povezuje se sa tajnom organizacijom Crna ruka.
Kada je objavljeno da će Franc Ferdinand naslediti austrougarski presto i da će povodom toga posetiti Sarajevo u junu, Dragutin Dimitrijević, vođa Crne ruke, šalje Gavrila, Trifka Grabeža i Nedeljka Čabrinovića u Sarajevo da izvrše atentat. Gavrilo i Trifko bolovali su od tuberkuloze i znali su da neće dugo poživeti, pa su na ovaj način želeli da ostave nešto iza sebe. Sva trojica dobila su po pištolj, dve bombe i cijanid da se ubiju nakon što izvrše atentat. U Sarajevu su se sastali sa drugim zaverenicima: Muhamedom Mehmedbašićem, Danilom Ilićem, Vasom Čubrilovićem, Cvijetkom Popovićem, Miškom Jovanovićem i Veljkom Čubrilovićem.
Foto: www.udicazasrce.wordpress.com
U subotu 28. juna 1914. godine atentatori su se rasporedili duž trase kojom je trebalo da prođe prestolonaslednik. Neki su se pokolebali, neki nisu mogli da pucaju iz objektivnih razloga, bačena je jedna bomba koja je povredila nekoliko ljudi iz prinčeve pratnje i to je bilo to. Međutim, prestolonaslednik je insistirao da vidi povređene podanike, pa su se general Poćorek, on i njegova trudna supruga Sofija izvezli kolima. Vozač je pogrešio put i našao se baš na uglu gde je i dalje čekao narod, a među njima i Gavrilo Princip. Pucao je dva puta − jedan metak pogodio je Franca u vrat, a drugi Sofiju u stomak. Ubrzo nakon ranjavanja oboje su podlegli povredama.
Posle istrage, suđenje dvadesetpetorici optuženih počelo je 12. oktobra, a završilo se 23. oktobra 1914. godine. Petorica su osuđena na smrt, pa je dvojici u drugostepenom postupku kazna preinačena, a svi ostali, uključujući i Gavrila, osuđeni su na 20 godina zatvora, jer su u vreme atentata bili maloletni, odnosno nisu imali 21 godinu. Princip je kaznu služio u Češkoj, u memljivoj tamnici, bez lekara, knjiga ili bilo kakve zanimacije. Nekoliko puta je pokušao samoubistvo, ali mu nije uspelo, jer je bio suviše slab. Nakon više godina tamnovanja u nehumanim uslovima, Gavrilo je podlegao tuberkulozi 28. aprila 1918. godine i sahranjen je na mesnom groblju, da bi nekoliko godina kasnije njegovo telo bilo preneseno u Bosnu i sahranjeno u zajedničkoj grobnici mladobosanaca. Na zidu tamnice u kojoj je boravio za vreme suđenja u Beogradu, kašikom je urezao stihove:
Naše će sjene hodati po Beču,
lutati po dvoru, plašiti gospodu.
Izvori: camo.ch, rts.rs, novosti.rs, udicazasrce.wordpress.com.
na danasnji dangavrilo principatentatprvi svetski rat
.jpg)
