Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gavrilo Princip deli BiH

Uoči obeležavanja stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata rastu tenzije oko Principovog legata – heroj ili terorista

„Terorista ili heroj?”, pita se Rojtersov izveštač iz Sarajeva dok, uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, pokušava da odgonetne pravu suštinu Gavrila Principa, koji je ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Na ovoj dilemi britanska agencija živopisno oslikava i svu današnju podeljenost Bosne i Hercegovine, sto godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle atentata.

„Tog srpskog teroristu veličaju oni četnici. On je započeo rat. Oni su započeli sve ratove”, kaže slučajna prolaznica pored Principove slike u Sarajevu.

„Nekada smo svi živeli u jednoj državi i na (Principov čin) nismo gledali kao na teroristički potez, kako neki istoričari pokušavaju danas da ga prikažu. Atentat smo doživljavali kao pokret mladih ljudi koji su želeli da se oslobode kolonijalnog ropstva”, kaže za Rojters gradonačelnik Istočnog Sarajeva Nenad Samardžija.

Dva suprotstavljena tabora, dve nepomirljive verzije istine. Ipak, šire paralele koje povlači britanska agencija nagoveštavaju viđene scenarije. Tako se, u kontekstu obeležavanja veka od Sarajevskog atentata, navodi istaknuta uloga koju će odigrati Bernar Anri-Levi. Mondenski francuski filozof i zagovornik humanitarnih intervencija imaće 28. juna u Sarajevu premijeru svog novog komada koji se bavi ratnim sukobom u BiH devedesetih godina.

Jedan od najzagriženijih „jastrebova” koji su prizivali bombardovanje Libije i Sirije, istakao se i u ukrajinskoj krizi. Najpre je zbog krvavih nemira u Kijevu pozvao zapadne zemlje na bojkot ceremonije svečanog zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, da bi zatim Putinove postupke uporedio s Hitlerovim. Imajući u vidu njegovo ranije antisrpsko agitovanje, ne očekuje se da će njegova predstava doprineti procesu pomirenja u BiH.

Francuski filozof nije, međutim, jedina „kopča” s Ukrajinom. Rojters primećuje da će do obeležavanja stogodišnjice atentata doći u osetljivom trenutku u međunarodnim odnosima, kada „Zapad optužuje velikog srpskog pomagača Rusiju za pripremu aneksije Krima”, a Srbi u BiH tvrde da „im uopšte ne treba Bosna, baš poput promoskovskih snaga koje na Krimu odbijaju Ukrajinu i teže Rusiji”.

Rojters navodi i niz detalja koji samo pojačavaju utisak apsurdnosti situacije u BiH: zapuštenost rodne kuće Gavrila Principa, njegove izlivene stope koje su nekada postojale u Sarajevu a danas ih nema, podsećanje na ratne epizode...

Kada se navode događaji iz rata, u izveštaju britanske agencije upadljivo je odsustvo spominjanja bilo kakve mogućnosti za eventualna bošnjačka nedela. Po narativu prihvaćenom u zapadnim medijima, ekskluzivnost krivice rezervisana je za Srbe, čak i onda kada se događaji pominju relativno usputno, kao u ovom izveštaju.

Kao opšteprihvaćena činjenica navodi se i da je početak Prvog svetskog rata označio kraj „ere evropskog mira i progresa”, što je nalik stavu koji zastupa kanadska istoričarka Margaret Makmilan u knjizi „Rat koji je okončao mir: put do 1914”. Mnogi svetski istoričari, međutim, utvrdili su da je stanje u Evropi uoči Velikog rata bilo daleko od idiličnog.

Koliki je kontrast između bosanske realnosti i nadgornjavanja oko uzroka Prvog svetskog rata možda najbolje objašnjava dijagnoza sarajevske istoričarke Vere Kac, koja radi u kancelariji bez grejanja jer „Institut za istoriju ne može da priušti da plati račune”: „To je isto kao da se šminkate, a niste se ni okupali.”

D. Vukotić

objavljeno: 13.03.2014.

Nastavak na Politika...