Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasom na Balkan
U Putinovim rukama, ruski gas je oružje. Predmet rasprave može biti samo to, u koga je ono i iz kog razloga u nekom trenutku naciljano.
Posle podrške Ukrajinaca Juščenku, u njihovoj prozapadnoj "revoluciji" decembra 2004, ukrajinski radijatori ohlađeni su već u ponoć o Novoj 2005. Moskva je procenila da će ukrajinski građani lakše promeniti kompas, ako im se, prisilnim cvokotanjem, "pomogne" da shvate da su zalutali.
Sve to isto snašlo je potom i Gruziju, zbog političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "neposlušnosti" Sakašvilija. Međutim, rđavo po Gruzine, tokom zime ostavljeni su i bez struje. Rusija se postarala i još ranije kupila ključni deo gruzijske elektromreže. Kasnije je samo okrenula prekidač.
"Imperija se obnavlja, samo na drugi način", rekao je povodom tog unosnog pazara na Kavkazu ruski "električar" Čubajs.
Zbog protivljenja federalizaciji Moldavije u korist (ruski kontrolisanog) Pridnjestrovlja, Kišinjev je dobio visok račun za gas. Ali, poslednji "kroše" Varonjinu, zadat je ipak potpunom obustavom uvoza moldavskog vina i isterivanjem iz Rusije svih tamo zaposlenih Moldavaca.
Vino i zarade iz Rusije su glavni prihod siromašne Moldavije. Vino je ovog puta bilo naprasno "neispravno", isto kao što je iznebuha "utvrđeno" i da radnici nemaju boravišne dozvole.
Gasovod do Nemačke (Severni potok) pružen je dnom Baltika, u nameri da se zaobiđu baltičke zemlje i Poljska. Kroz Poljsku prolazi "sovjetski" gasovod za Nemačku, Jamal. Politička poenta Severnog potoka je, međutim, u mogućnosti da se gas zapadnim državama propusti i mimo Poljske, u slučaju da Moskva nekada primeni pritisak na Varšavu – i reši da "zavrne" Jamal.
Propuštanje gasa pravo Nemačkoj (i odande, Holandiji i Britaniji), ima izrazit geopolitički kontekst. Ono izražava pokušaj Moskve da sebi izabere za partnere "važnije" naspram "manje važnih" partnera. Obično zemlje "starog Zapada", nasuprot novoprispelim. Zatim, one s kojima se tobože može govoriti razumno, umesto "antiruskih ksenofoba" ( kako se Jastržembski jedanput izrazio o Poljskoj ).
Evropi od 27 članica Rusija zapravo dobacuje povode za razdor. Moskva računa da će, vremenom, time možda i poništiti, ili bar ublažiti efekat prebega istočnjaka pod kišobran Zapada.
Južni potok, provučen dnom Crnog mora do Bugarske, sličan je politički projekat. Prvi uočljiv cilj jeste da se Južnim potokom učini neisplativom investicija u Nabuko, provodnik kojim bi se Evropa napojila gasom nezavisno od Rusije, direktno iz Kaspija. Time bi se EU mogla osećati malo sigurnijom, u slučaju ucenjivanja.
Ali, Južni potok ima i dalekosežniji cilj – da Rusiju ubaci u borbu za "zapadni Balkan", pre nego što se Srbija i ostatak tog prostora uključe u Evropu i strukture Zapada. "Prolaz Južnog potoka kroz Srbiju", tačnije gasovodnog crevuljka koji bi ušao još u Republiku Srpsku, unutar BiH (negde iz Bugarske, s trase ogranka kroz Rumuniju i Mađarsku prema Austriji, podrobnosti se ne objavljuju!), trebalo bi da pridoda argument tvrdnji da Srbima nije mesto u Evropskoj uniji (Zapad je zlo, ujedinjenost Evrope je privremena!).
Usredsređena na prostor, Moskva očigledno zapaža da zbivanja primiču srpske aktere kritičnom opredeljenju, s verovatno dugoročnim posledicama. Stiče se utisak da Rusija veruje u jačanje snaga kontinuiteta, na antizapadnom kursu Miloševića iz 1989. Ona želi da u pravom trenutku pridoda njihovoj političkoj težini. Bar dok ne prođe kritična prilika "izbora pravca" i ne uspostavi se zavisnost – recimo, ruskim preuzimanjem nacionalnog gasnog monopola.
Reč je o pokretanju figure, u šahu na dugi rok. Zaglibljenost SAD u ratovima, premišljanje demokratske Evrope u zaokruživanju i astronomske ruske zarade od energije, navode Moskvu na zavodljivu pomisao da nije možda baš sve na kontinentu tako zauvek izgubljeno. Zauvek ne postoji.
[objavljeno: ]
.jpg)
