Izvor: Southeast European Times, 28.Feb.2012, 22:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gasni interkonektori pomažu u diversifikovanju bugarske energije

Bugarska radi na četiri projekta gasnih interkonektora za koje kaže da će poboljšati bezbednost energetskih isporuka u zemlji.

28/02/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 28.2.2012.

Malo ko bi u Bugarskoj postavio pitanje potrebe diversifikacije energetskih izvora i puteva snabdevanja, a posebno posle krize gasa u januaru 2009. godine, kada je spor oko cena između Rusije i Ukrajine doveo do ozbiljnog prekida isporuka većem delu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Evrope.

Ta balkanska zemlja, koja uvozi više od 90 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije -- i sve preko Ukrajine -- bila je među onima najteže pogođenim sporom između dve bivše sovjetske republike.

U svetlu krize 2009. godine Bugarska je preduzela korake u pravcu izgradnje interkonektora sa Turskom (ITB), Grčkom (IGB), Rumunijom (IBR) i Srbijom, koji će povezivati njenu mrežu za transport gasa sa mrežama tih njenih suseda.

Najdalje od ta četiri odmakao je IBR, čija će izgradnja, kako se očekuje, biti završena do kraja ove godine. Očekuje sa da će cevovod, dužine skoro 24 kilometra, postati potpuno operativan početkom 2013. godine.

„Gasni interkonektori obezbediće sigurnost i diversifikaciju isporuka gasa našoj zemlji i regionu, a doprineće i ostvarivanju prave liberalizacije državnog i regionalnog tržišta gasa“, saopštilo je za SETimes bugarsko ministarstvo ekonomije, energetike i turizma. „Implementacija ovih projekata stvoriće uslove za konkurenciju među snabdevačima prirodnog gasa.“

Ministarstvo je projekat interkonektora sa Turskom opisalo kao „ključan“ za nastojanja Bugarske u pravcu energetske diversifikacije. Prema planovima, cevovodom dužine 77 kilometara u početku će se godišnje prenositi do 3 milijarde kubnih metara prirodnog kaspijskog gasa.

Sofija i Ankara treba da potpišu međuvladin sporazum, što će ubrzati implementaciju projekta, reklo je ministarstvo.

„Izgradnja svih tih konektora je od kritičnog značaja“, izjavio je za SETimes Ivan Sotirov, član Nacionalnog saveta desničarske Unije demokratskih snaga (UDF).

Taj bivši poslanik naveo je ITB i IGB kao najznačajnije od četiri interkonektora za ostvarivanje stvarne diversifikacije snabdevanja gasom.

„Postojanje većeg broja mogućnosti je kritično za smanjenje rizika prilikom kriza poput one sa kojom smo se suočili pre nekoliko godina“, rekao je ovaj bivši poslanik i član nedavno osnovanog Pokreta za energetsku nezavisnost (MEI). Izgradnja interkonektora pozitivno će uticati na domaće tržište i dovešće do smanjenja cene gasa, rekao je on.

Bugarski ministar energetike, ekonomije i turizma Trajčo Trajkov izjavio je prošlog meseca da ruski Gazprom trenutno naplaćuje Bugarskoj više od 370 evra za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa.

Prema MEI, rekao je Sotirov, izgradnja ineterkonektora je samo jedna u nizu mera koje su morale da budu preduzete kako bi se obezbedila stvarna diversifikacija snabdevanja gasom. Takođe su potrebni dalji koraci na polju izvora obnovljive energije, kao i poboljšanje energetske efikasnosti Bugarske, koja ima energetski najintenzivniju ekonomiju u Evropi.

MEI, koji uključuje i druge desničarske političare, energetske i ekonomske eksperte, pozvao je parlament sa poništi odluku od sredine januara o zabrani hidrauličnog lomljenja prilikom istraživanja i vađenja gasnih škriljaca u zemlji i njenim teritorijalnim vodama u Crnom moru.

„Mi želimo da se taj apsurdni moratorijum odmah poništi“, rekao je Sotirov za SETimes.

Zemlje koje imaju gasne škriljce plaćaju Gazpromu cenu koja je nekoliko puta niža od one koju Bugarska trenutno plaća, rekao je Trajkov.

Nakon razgovora sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton u Sofiji ranije ovog meseca, bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da su „priroda i životna sredina na prvom mestu, pa tek onda dolaze finansijske i ekonomske koristi“.

„Ne možemo da krenemo napred pre nego što uverimo društvo da ne postoje opasnosti od proizvodnje gasa iz škriljaca“, rekao je on posle sastanka 5. februara.

Klinton je dodala da su Sjedinjene Države partner u unapređivanju energetske nezavisnosti i bezbednosti, kao i zaštite njene životne sredine.

„Kada pokazujemo da su tehnologije bezbedne, trudimo se da ostvarimo oba cilja odjednom. Mi ćemo biti uz bugarski narod i vladu dok rade na tome da budu u mogućnosti da pruže finansijski pristupačnu energiju koja zadovoljava vaše potrebe“, rekla je ona.

Specijalni američki izaslanik za energetiku Evroazije Ričard Morningstar posetio je zemlju nekoliko dana kasnije radi ekspertskih razgovora o načinima za ispunjavanje ta dva cilja.

„Razgovarali smo o tome koliko je važno za Bugarsku da ima transparentnost u energetskom sektoru, kao i diversifikaciju“, izjavio je on posle sastanka sa bugarskim predsednikom Rosenom Plevnelijevim. „Diversifikacija uključuje oblast nuklearne energije i oblast snabdevanja gasom, kao i obnovljive izvore i druge oblasti, uključujući nekonvencionalne“, rekao je on.

Međutim, MEI se protivi projektu izgradnje druge nuklearne elektrane u zemlji, u mestu Belene na Dunavu. Sporazum o elektrani potpisan je u januaru 2008. godine.

Taj projekat „ne štiti bugarske nacionalne interese, niti interese potrošača, nego zadovoljava samo interese krugova oligarha, koji vode političke procese u zemlji proteklih 20 godina“, rekao je Sotirov.

Nastavak na Southeast European Times...