Izvor: Blic, 13.Jan.2014, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gase se lektorati: Umesto srpskog uče hrvatski
Srpski lektorati, najvažnija mesta za učenje i širenje srpskog jezika u svetu, gase se jer nema novca za njihov rad. Umesto njih rade profesori hrvatskog i bosanskog jezika, kojih je sve više.
Tako se strancima koji žele da uče srpski jezik zauzvrat nude bosanski i hrvatski. Naime, lektorati su jedinice pri filološkim fakultetima u svetu, a profesori stranih jezika moraju da budu isključivo osobe kojima je taj jezik maternji. Sa raspadom Jugoslavije došlo je i do prećutne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trke Srbije, Hrvatske, BiH, a sada i Crne Gore, ko će prvi poslati svog lektora u svet.
Međutim, Srbija je brzo prestala da izdvaja novac i za plate lektora i za udžbenike, pa se iz godine u godinu sve više naših lektorata gasi. Pre 13 godina bilo ih je 47, a sada ih ima svega 26 naspram hrvatskih 60. Srpski je, između ostalog, prestao da se izučava (ili je pred gašenjem) u Australiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj i Španiji.
Upola manje
Pre 13 godina imali smo 47, a danas 26 lektorata.
- Nama lektorima se ništa ne uplaćuje, čak ni staž ni socijalno u Srbiji. Dok ja ne primam ništa od svoje države, moja koleginica iz Makedonije dobija 300 evra, Hrvatica 500, Čeh 800, Slovakinja i Slovenka 1.000. I onda, pošto zavisimo od plate domaćina, koja je najmanja moguća jer oni računaju da nas plaća naša država, dešava se da nikog nemamo jer niko ne može ni da preživi. Tako je, recimo, u Torinu ugašen lektorat kad je naša lektorka otišla u penziju, a niko nije hteo da je zameni jer sa 300 evra primanja ne može da preživi u Italiji - priča za “Blic” Srđan Papić, lektor srpskog jezika u Poljskoj.
U Trstu se srpski jezik izučavao pet godina, ali se odlaskom u penziju profesorke Marije Mitrović sveo na jednu godinu. U Kaunasu se srpski jezik izučavao kao izborni predmet. Već dve godine nastave nema.
- Paradoksalno, Ministarstvo prosvete finansira blizu 60 stranih lektorata u Srbiji, a nemaju ni za celih 30 srpskih po svetu. Mi smo praktično bacili najmanje šest miliona evra u poslednjih deset godina. Toliko bi, naime, druge države uložile u promociju naše kulture i jezika da se lektorati nisu pogasili - kaže Papić.
U Ministarstvu prosvete tek nedavno su sa predstavnicima dijaspore razgovarali i dogovorili se kako da se održi izučavanje srpskog jezika u svetu.
- Nedostatak novca ne sme biti izgovor. Zato planiramo da od naredne školske godine vratimo lektorski dodatak, koji je ukinut 2002. godine - odgovara ministar prosvete Tomislav Jovanović.
Najčitanije SADA:
