Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gas na cene hrane
Ekonomisti tvrde da je učešće energenata u strukturi cene hrane zanemarljivo, proizvođači tvrde suprotno
Dok ekonomisti kažu da je gorivo zanemarljiv trošak u strukturi cene proizvoda, proizvođači odgovaraju da je ta računica potpuno drugačija sa njihove pozicije. U jednom se ipak slažu – ukoliko dođe do najavljenog poskupljenja goriva od sedam procenata to će sigurno uticati na junsku inflaciju i to za 0,5 odsto. Proizvođači za sada kalkulišu. I sa novom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cenom goriva već ima prostora za poskupljenja, a da li će ih i biti, zavisiće i od toga da li će cene energenata i dalje ići naviše.
Ukoliko želi da zadrži sadašnji nivo cena osnovnih namirnica, hleba i mleka, na primer, kao i u drugim slučajevima gde se koristi dizel gorivo u proizvodnji, država bi, kažu stručnjaci, mogla da odigra važnu ulogu i regresiranjem smanji uticaj rasta cena goriva na rast cena hrane.
U neto ceni hleba gorivo zauzima 10 odsto. Prema rečima Momira Lazića, direktora Beogradske pekarske industrije i Klasa, jedan kamion sa 1.500 vekni hleba košta 600 evra. Deset odsto u neto ceni odlazi na transport i troškove energenata u proizvodnji. Na otkupnu cenu litre mleka na gorivo otpada pet do sedam odsto.
Najviše energenata ipak se „potroši” u mesnoj industriji. Prema rečima proizvođača taj procenat je kod svežeg mesa oko 14, a kod prerađevina čak i 18 odsto. Tu su uračunati i troškovi transporta. Kod prerađevina od mesa utrošena energija, a to su struja, gas i nafta, raste, pa su i troškovi veći. Inače, za sve proizvode važi pravilo da što je roba jeftinija učešće je veće, a finalna cena viša.
Većina proizvođača kojima se „Politika” obratila je samo na pomen strukture cene imala „neodložne sastanke”, a oni koji su odgovorili na poziv tražili su da se ime njihove kompanije ne pominje. Što može biti pokazatelj koliko energenti u strukturi cene mogu biti povoljan teren za kalkulacije. Razloga za poskupljenje uvek ima, pa i kada je reč o skokucene energenata. Ali se postavlja pitanje zašto je hrana poskupela čak 30 odsto, a energenti od početka godine tek oko 10 procenata. Proizvođači odgovaraju da tu nisu uračunati drugi inputi koji takođe nisu mirovali. Za sada, na sreću potrošača, proizvođači još kalkulišu i nova poskupljenja su tek u najavi.
Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije kaže da se, prema prognozama svetski referentnog sajta „Oil prajs net”, u narednih godinu dana očekuje rast cene nafte 30 odsto u dolarima. Naravno, postoji direktna veza između rasta cene ovog energenta i skoka inflacije.
– Računica kaže da ukoliko ne bude smanjenja akciza i ako kurs dolara prema dinaru bude faktički nepromenjen, skok nafte na svetskom tržištu od 30 odsto direktno bi u narednih godinu dana(do kraja maja sledeće godine) uvećao inflaciju za 2,7 odsto – kaže Nikolić.
Analiza Narodne banke Srbije je pokazala da je očekivana ukupna inflacija do kraja godine 8,6 odsto, a bazna 5,6 procenata. Nikolić kaže da bi veliki uspeh bio ukoliko bi inflacija do kraja ove godine bila jednocifrena. Inflatorna očekivanja su, inače, u porastu. U aprilu su očekivanja finansijskog sektora bila 11 procenata, privrede 12, a stanovništva čak 16 procenata, što je, kaže Goran Nikolić, nerealno.
Jelica Antelj
[objavljeno: 28/05/2008.]
