Izvor: B92, 04.Nov.2013, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garson: Istražiti Frankove zločine
Ženeva -- Bivši španski sudija Baltazar Garson založio se u UN za istragu nestanka 150.000 civila, za koje se veruje da su ih ubile Frankove snage između 1936. i 1951.
"Posle 75 godina krajnje je vreme da se mi Španci složimo i kažemo da se desilo nešto vrlo zlo", rekao je Garson u Ženevi na sastanku Komiteta UN za prisilne nestanke, na kom je razmatran učinak konvencije o tom pitanju iz 2010. koju je ratifikovala i Španija, uz 39 drugih zemalja.
Španski sudija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je zabeležio slučajeve blizu 30.000 španske dece, koja su tokom Frankove 35-godišnje vladavine oduzeti po rođenju od "nepodobnih" majki - često kumunistkinja ili levičarki, i data "dobrim katoličkim porodicama".
Španski građanski rat od 1936. do 1939. počeo je nakon što je Fransisko Franko, vojni general, podigao ustanak protiv izabrane republikanske vlade.
Procenjuje se da je kasnijih godina 20.000 pogubljeno zbog optužbi za izdaju, mnogi su umrli zbog svirepih uslova u radnim logorima i zatvorima, prenela je britanska agencija.
Garson je rekao da su ta ubistva tabu u Španiji, gde i levica i desnica radije žele da zaborave to doba.
Njegova istraga zaustavljena je 2008. nakon što su državni tužioci odlučili da su zbog amnestije iz 1977. zločini iz tog perioda van njegovog domašaja.
Predstavnici španske vlade koji su se pojavili pred Komitetom, rekli su da je amnestija imala cilj da podstakne pomirenje posle Frankove smrti 1975, i omogući izgradnju demokratskog društva.
Rojters podseća da su u septembru dva istražioca Komiteta posetila Španiju i rekla vladi i pravosudnim zvaničnicima da amnestija ne može da spreči istrage zločina protiv čovečnosti.
"Mislim da je zastrašujuća ravnodušnost španske vlade i čitave političke klase prema sudbini Frankovih žrtava i patnji članova njihovih porodica", rekao je Garson.
Garson se pročuo po neuspelom pokušaju od pre deset godina da bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea izvede pred sud u Sspaniji, posle hapšenja u Londonu, poznat je po krivičnom gonjenju korupcionaških i narko-bandi, i nasilnih baskijskih separatista.
Međutim, zabranjeno mu je bavljenje pravnim poslovima u trajanju od 11 godina zbog nedozvoljenog prisluškivanja u jednom predmetu za korupciju.
