Izvor: Vesti-online.com, 13.Sep.2018, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ganuta do suza

Priča o samohranoj majci invalidu Tanji Radonjić (45) iz sela Kotraža, i njenom autističnom sinu Đorđu (25) rastopila bi i najledenije srce. Naši verni čitaoci nisu časili časa, pa je pomoć za ovu malu porodicu odmah počela da pristiže.

Mišu Zarića iz Sidneja, teška sudbina Tanje i njenog sina je veoma pogodila, pa je posredstvom naše Redakcije uputio 500 dolara. Prema njegovim rečima rođen je u istom kraju, a u Australiju je stigao 1958. godine. Dodaje da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i njegova pokojna majka Radmila Ružić rođena u Kotraži. Inače, Miša i njegova porodica su jedni od najvernihih čitalaca "Vesti" u Australiji. Čitaju ih svakodnevno već 18 godina.

Kako je istakao, ne može da se seti da je propustio neko izdanje. Njegov sugrađanin Milan poslao je za Tanju i Đorđa 300 dolara uz nadu da će, kako je istakao, njegov skromni prilog bar malo ulepšati sumorni život koji vode. Još jedan čitalac koji je želeo da ostane anoniman, poslao im je 100 evra, a uputio im je reči podrške u njihovoj svakodnevnoj borbi, koje su, prema Tanjinim rečima, njima veoma značile. Konačno se, kako kažu, osećaju kao da nisu sami. Navedene donacije su, nažalost, Tanju i Đorđa zatekle u bolnici.

- Đorđe mi nije dobro. Povraćao je celu noć. Ne znamo još šta je. Moraće da mu se radi gastroskopija, što je mnogo komplikovano za njega, jer će morati prvo da ga uspavaju. Baš sam zabrinuta. Još uvek ne znam koliko ćemo dugo morati ovde da ostanemo - rekla je zabrinuta Tanja.

Kada smo joj javili, a ubrzo i prosledili pridošle donacije, nije mogla da sakrije suze radosnice.

- Ne mogu da verujem... Sada kada smo u bolnici i kada ćemo najverovatnije morati da putujemo u Beograd na detaljnije analize, mnogo nam znači ova pomoć. Stigla je baš u trenutku kada nam je najneophodnija. Želim i gospodinu Miši i gospodinu Milanu, kao i anonimnom donatoru da se zahvalim od srca. Želim im sve najbolje! Ganuta sam do suza. Toliko su nam pomogli da ne mogu i dalje sebi da dođem da smo dobili toliki novac. Hvala do neba! - poručila je Tanja uzbuđeno.

Ova hrabra žena sa svojim sinom živi sama od svega 23.000 dinara koliko dobija za negu sina. Samo za lekove često im je potrebno više od 15.000 dinara, ali ne mogu da kupe sve lekove koji im trebaju. Iako se Đorđe rodio kao zdrav dečak koji je u četvrtoj godini već znao da čita i piše, u šestoj godini je iznenada bez ikakvog povoda Đorđe ušao u čauru iz koje nije izašao ni danas.

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Pored autizma, ovaj momak ima i epilepsiju. Sada su tu i problemi sa želucem, pa se Tanja pita, da li njihovim mukama ima kraja.

- Niko ne zna šta se desilo sa mojim sinom. Kažu lekari da je jedan od dva tri slična slučaja u čitavoj zemlji. Sada u potpunosti zavisi od mene - ispričala je Tanja.

U međuvremenu, ova nesrećna žena postala je invalid, jer joj je pre nekoliko godina zbog bolesti krvnih sudova odsečena desna noga, a i druga noga je u sve gorem stanju. Problemi su počeli bezazleno, a završili se tragično.

- Vremenom su bolovi bili sve jači, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena, ali ostaje problem i s drugom nogom koja mi pričinjava sve više problema. U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim. Nažalost, ona mi pričinjava dodatne probleme, jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara nove rane koje su veoma opasne, pa je koristim samo kada moram. Šta će biti sa drugom nogom, to samo blagi Bog zna. Ipak, najveća moja muka i briga je sin Đorđe i razmišljanje šta će sa njim biti ako se meni nešto dogodi - iskreno će Tanja.

Iako ne želi to da naglašava, često im se, kako kaže Tanja, događalo da u kući nemaju ni kilogram brašna.

- Živimo od danas do sutra. Ipak, borim se kako znam i umem za mog Đorđa. Kada sam bila zdrava, umela sam da radim i po 20 sati dnevno, samo da ne budemo gladni. Meni je mnogo teško što moram da tražim pomoć od dobrih ljudi, jer bih najviše volela da mogu sama da zaradim za nas. Ali ne ide... Zahvaljujući donaciji dobrih ljudi makar neko vreme ćemo imati novca za hranu i najosnovnije potrepštine, a nadam se da ćemo moći da finansiramo put u Beograd na preglede ako bude bilo potrebno - kaže Tanja.

Nastavak na Vesti-online.com...