Izvor: RTS, 08.Jun.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ganić: U Dobrovoljačkoj pet, šest mrtvih

Član ratnog Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić, odbacio optužbe srpskog Tužilaštva za ratne zločine, tvrdeći da je u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu poginulo svega pet ili šest ljudi.

Član ratnog Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić,  za kim je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine raspisalo poternicu, tvrdi da se u maju 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu poginulo pet ili šest ljudi.  

Prema podacima Centra javne bezbednosti Is >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << točnog Sarajeva, ubijena su 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215.

Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović izjavio je da je Generalni sekretarijat Interpola u Lionu odgodio izjašnjavanje u predmetu izdavanja "crvenih poternica" za predmet "Dobrovoljačka ulica" dok se o tome ne izjasni Pravno odelenje te međunarodne policijske institucije.

"Generalni sekretarijat Interpola uputio je svim državama članicama dopis u kojem doslovno stoji da je Generalni sekretarijat odlučio da informacije do okončanja revizije pred Pravnim odelenjem neće biti registrovane u bazama podataka", rekao je Sadović.

"Bilo je hiljadu slučajeva u BiH gde su se sukobile vojne formacije i u kojima je poginulo više ljudi. Dobrovoljačka je njima interesantna, jer su tog dana mislili da će BiH preći pod okrilje Slobodana Miloševića", rekao je Ganić bosanskoj televiziji "OBN".

Ganić je rekao, da je lično tada "pomrsio račune" onima, koji su, kako je rekao, mislili da 2. i 3. maja 1992. godine, kidnapovanjem šefa države BiH,Alije Izetbegovića, omoguće da BiH uz pomoć Fikreta Abdića dođe pod okrilje Miloševića. 

Ganić je ocenio da su on i hrvatski član Predsedništva Stjepan Kljujić predstavljali okosnicu odbrambenog pakta i da optužbe protiv njih stavljaju pod pritisak ljude koji su učestvovali u odbrani BiH.

Prema njegovom mišljenju, Srbija pokušava Dobrovoljačkom ulicom da napravi, kako je rekao, neku ravnotežu obzirom da su njeni zvaničnici dobili oko 1.000 godina zatvorske kazne u Hagu.

Tvrdi da Beograd time želi pravosudnim organima da nametne,  "dnevni red istraživanja", jer se, prema njegovom mišljenju, tako onemogućuje istraživanje stradanja Bošnjaka u Prijedoru, Gacku i Nevesinju.

Ganić je slanje poternica iz Srbije uporedio sa slučajem kada bi, kako je rekao, Nemci posle Drugog svetskog rata slali poternice za Englezima i dodao da vlasti BiH treba sada da pokažu da su u stanju da zaštite svoje građane.

Poternica za Ganićem i Kljujićem

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije raspisalo je poternice za osumnjičenim za ratne zločine nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine u Sarajevu, među kojima su i članovi ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić.

Sumnjiče se za ratne zločine počinjene u bolnici i kasarni Sarajevu, kao i za napad u Dobrovoljačkoj ulici.

Snage Armije Republike Bosne i Hercegovine izvršile su 3. maja 1992. godine napad na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

U tom napadu na kolonu JNA koja se povlačila prema kasarni u Lukavici, ubijeno je i ranjeno više oficira, vojnika i civila. 

Uprkos dokazima, za ovaj zločin koji su dostavljeni Tužilaštvu BiH, još niko nije odgovarao.

Predmet "Doborovljačka" preuzelo je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nakon što je pre nekoliko godina rasformirano vojno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo taj predmet.

U protekloj deceniji u javnost je izašlo više potresnih svedočenja očevidaca strašnih dešavanja prilikom napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu početkom maja 1992. godine.

Težini događaja doprinosi i činjenica da je ova evakuacija bila dogovorena posredstvom predstavnika tadašnje mirovne misije UN u BiH.

Vlasti Republike Srpske dostavile su Haškom tribunalu dokaze protiv Alije Izetbegovića, Ejupa Ganića i Stjepana Kljuića, ali Hag nikada protiv njih nije podigao optužnicu.

U izvodu iz krivične prijave se navodi da su Ejub Ganić i Stjepan Kljuić, kao članovi Predsedništva BiH, organizovali i naredili Mustafi Hajrulahoviću i Jusufu Pušini da 3. maja 1992. godine napadnu kolonu bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Ganić i Kljuić, prema prijavi, izdali su naređenje za napad, iako je bio postignut dogovor da se Komandi Druge oblasti JNA omogući da mirno napusti Sarajevo. Na taj način njih dvojica neposredno su učestvovali u ubijanju i ranjavanju više desetina pripadnika JNA.

Nastavak na RTS...