Izvor: Politika, 17.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Galenikine” gorke pilule
Da li će poverioci pristati da postanu vlasnici fabrike čije su kratkoročne i dugoročne obaveze dostigle 200 miliona evra
Da li je i koliko recept Saše Radulovića, ministra privrede, efikasan u rešavanju problema državnih gubitaša, biće pokazano najpre na primeru „Galenike”. Ukupne obaveze (kratkoročne i dugoročne) fabrike lekova dostigle su gotovo 200 miliona evra, a sam ministar je već nekoliko puta najavljivao da će probleme ovog i svih sličnih preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešavati na taj način što će poverioci postajati vlasnici. Odnosno, kako je on to rekao, doći će do konverzije potraživanja u kapital. Konkretno, to znači da bi oni kojima „Galenika” duguje postali njeni vlasnici.
Da li je to izvodljivo?
Banke koje su, uz državu, najveći poverioci „Galenike”, za sada se javno ne izjašnjavaju o tome da li žele da postanu vlasnici dela ove firme, a stručnjaci su skeptični kada je reč o Radulovićevom receptu za ovu fabriku lekova. Naglašavaju da poverioci nemaju razloga da prihvate konverziju u kapital onih zajmova „Galenike” za koje je država garantovala. Oni će sasvim sigurno biti vraćani parama poreskih obveznika, a radi se o 85 miliona evra.
– Do sada nije zabeležen nijedan veći slučaj konverzije dugova banaka u kapital, te ostaje veliko pitanje kako će se ovo rešenje sprovoditi u praksi. Banke verovatno ne bi želele da budu manjinski akcionari jer neće upravljati kompanijom, a veliko je pitanje da li ovaj kompleksni projekat može da bude uspešan – smatra Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajzbroker”.
Milutin Nikolić, direktor konsultantske kuće „Citadel” koju je pre nekoliko godina Vlada Srbije angažovala kao savetnika u privatizaciji „Galenike”, smatra da, ukoliko zamisao o pretvaranju potraživanja u kapital uspe, fabrika može biti atraktivnija potencijalnim kupcima. Što se tiče velikih gubitaka, Nikolić ističe da su ih izazvala dva glavna razloga.
– Odlaganje privatizacije uvek je krivo za ovakvo gomilanje dugova. Prelazak u privatno vlasništvo nema alternativu. Sa druge strane, čitavo to tržiše je kolabiralo i zbog nelikvidnosti su mnoge veledrogerije dospele u probleme – objašnjava Nikolić.
Da banke neće biti preterano oduševljene time da svoja potraživanja pretvore u vlasništvo nad „Galenikom”, smatra i Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
– Ali, u suprotnom iste te banke pozajmice „Galenici” smatraće nenaplativim potraživanjima, a to je onda njihov rashod u knjigama. Zato je teško dati odgovor, već treba ići od banke do banke i videti tačna potraživanja koja ima svaka od njih – navodi Kovačević, dodajući da je najgore da sve ostane kao do sada, jer ovakvu „Galeniku” niko neće hteti.
U svakom slučaju, ukoliko uspe u svojoj nameri da restrukturira „Galeniku”, ministar Radulović planira privatizaciju ove firme u kojoj država trenutno ima 85 odsto vlasništva. Pre nekoliko dana izjavio je da novac od buduće prodaje 20 odsto akcija „Galenike” ne bi završio u budžetu, već bi se plasirao u razvoj proizvodnje te fabrike.
On za „Galeniku” predviđa i izlazak na berzu, kako bi bila dostupna
„svim građanima Srbije i investicionim fondovima”.
Vlada Srbije je 25. novembra dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije farmaceutske kompanije „Galenika”.
-----------------------------------------------------------------------------
Dugovi „pojeli” kompaniju
Prema podacima od kraja oktobra, dugoročne obaveze „Galenike” iznose 15,6 milijardi dinara, što je oko 136 miliona evra. Gubitak iznad visine kapitala bio je oko 65 miliona evra. Što se tiče kratkoročnih obaveza u koje spadaju obaveze iz poslovanja ili one po osnovu PDV-a, one su prema bilansima ovog preduzeća 31. oktobra dostigle 62 miliona evra. Međutim, u ovoj grupi obaveza najopasnije su kratkoročne finansijske obaveze i one iznose 1,8 milijardi dinara, što je oko 15,5 miliona evra, a taj novac se gotovo po pravilu koristi da se premoste problemi likvidnosti, i najčešće se dobija po visokim kamatama. Sve ovo znači da su dugovi „pojeli” ovu kompaniju.
S. Despotović
objavljeno: 17.12.2013.
