Izvor: Vesti-online.com, 14.Maj.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gađenje nad narodom

Čudo je ovaj srpski, običan narod. Žilavi inadžija. Životari uprkos svemu, i s malim je zadovoljan, jer za bolje, ruku na srce, odavno i ne zna.

Kod beogradskog hipodroma, u automehaničarskom kvartu, skvrčio se bife bajkerskog kluba. Rakija i pivo, i kožne jakne. I stari majstor iz komšiluka.

- Ajde, uzmite. Koga nije sramota - smeje se stari brka i stavlja na pult tanjir 'ladne prasetine i veknu vrućeg hleba.

- Ja neću, brani mi vera... - reče >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jedan.

- Kol'ko ja znam, tebi je žena Dragana - namignu brkajlija.

Reko, lepo, lepo, majstore. Sad da dođe premijer i vidi ovo, bilo bi: aha, pričate da ste gladni, a pečenje krkate!

- E, baš bih voleo da dođe, baš! Da i ja njemu nešto kažem! - razgoropadi se majstorska starina, pa uz pretnju dodade i čitav spisak masnih psovki.

Složiše se s njim još poneki iz društva, pa se pri'vatiše pečenja, taman lepo prošaranog, da nije suvo pa da u grlo zapadne. I zališe, dabome, jer je takav red.

Majstorima s vlasti takav narod ne treba, oni bi da menjaju svest, da nas naguraju u Jure i ostale robovlasničke manufakture, gde nema masnih prstiju, zajebancije i srpskog duha. Državnim majstorima se takav narod gadi i među njega i ne zalazi, da se ne zarazi dobrim, ljudskim običajima.

Koji su nas održali i pod Turcima, pa će valjda i pod ovim poturicama.

Primetiste li s kakvim gađenjem su Veliki Majstor i njegove kalfe i šegrti govorili o objektima srušenim u Savamali? Kako su, na ivici povraćanja, pominjali udžerice koje će ustupiti mesto velelepnim arapskim kulama, čime će Srbinu biti, uz svest, promenjena i vera.

Oni ne znaju šta je to mali čovek, a i ako su nekad znali, davno su zaboravili vreme kada su bili mali miševi. Sad su velika mudanca, u odelima i kravatama, oni su krojači sudbine bašibozluka srpskog, oni će stoku uterati u red.

Nema više masnih prstiju, čvaraka i rakijskih kazana, to je tako fuj... A, valjalo bi da nema ni srpske pameti, jer se onda vlada lako i dugo.

Najopasniji po svaku diktatorsku vlast je zajebantski, bistri narod, koji zna koliko je dva i dva i koga ne možeš da vaspitavaš preko televizora. Onaj narod koji sasluša tiradu, pa veli: ček, ček, brale, neće biti da je tako, lagiš ti nas malo, a?

Takvi Majstora i njegove dovode do ludila, pogotovo kad pred dvore Siniše Malog dovezu ogromnu patku, simbol otpora nečoveštvu, a još više simbol grandiozne laži na kojoj počiva ova diktatorska garnitura što se već oseća na buđ.

U danima kad se i privatno ređaju neke loše vesti, treba sačuvati i obraz i zdrav razum, a i jedno i drugo nam bezočno otimaju. Otuđili su čoveka od čoveka, natovarili su nam samar i stavili konjske naočare da ropćemo ne gledajući ni levo, ni desno.

Strašna su vremena, narode.

Zato su najsrećniji oni što su se okružili bližnjima i ljudima čistog srca i tankog novčanika. Onima što se dovijaju da pregrme ovozemaljski pakao, ali uz osmeh, zajebanciju i neugaslu nadu da će biti bolje, ali ne Njegovo bolje, već naše, srpsko.

Ne dajmo mu da nas povede na svoje dugo putovanje u noć. Ipak mi nismo takav narod.

Nastavak na Vesti-online.com...