Izvor: Press, 07.Nov.2010, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadila mi se pionirska marama
Srećković je kao dete osetio gnev prema komunizmu, kao maloletnik zaljubio se u SPO, a suprugu je pronašao i prvi put poljubio na demonstracijama protiv Miloševića
Ministar za dijasporu Srđan Srećković jedini je član Vlade Srbije iz redova SPO, stranke kojoj je veran već pune dve decenije, još iz doba maloletništva. Uz to je otac najmlađe bebe u Vladi, dvomesečnog Nikole, koji je kriv što tata ponekad dolazi neispavan na posao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a koga je dobio u braku sa Marijom, sa kojom ga je upoznao i zbližio - Miloševićev režim.
U razgovoru za Press Srećković kaže da je imao lepo detinjstvo koje su mu priuštili majka Nada, profesor hemije, i otac Milić, diplomirani inženjer. Otkriva i da je otpor prema Miloševićevom režimu, komunizmu i socijalizmu osetio još u mlađim razredima osnovne škole.
- Išao sam u školu „Užička republika" na Novom Beogradu, i taj partizanski naziv mi nikada nije bio simpatičan. Nisam imao pojma šta je ideologija i šta sve to znači, osećao sam neku vrstu otpora kada smo primali kape i marame. Nije mi se sviđalo to uniformisanje, pogotovo ne plava partizanska kapa i crvena marama - priseća se Srećković ranih „četničkih radova".
On kaže da se tada lepo živelo i da je sa roditeljima imao običaj da skokne do Italije, kao sada do Avale.
- Uvek sam bio odličan đak. Obožavao sam matematiku, bio sam dva puta drugi na republičkom takmičenju. Išao sam u Arhimedesovu školu u Matematičkog gimnaziji. Za mene je matematika majka svih nauka, i važna je za razvijanje vijuga. Bio sam dobro dete, ali nisam bio gadljiv na praćke, duvaljke i ostale klinačke manguparije. Koliko sam samo puta došao kući razbijene krvave glave. Puna mi je glava ožiljaka jer su me ušivali često - navodi Srećković.
Glava puna ožiljaka
Fudbal mu je bio opsesija, idoli su mu bili Dule Savić i Pižon.
- Trenirao sam u Radničkom sa Novog Beograda. Otac me je vodio od malena na sve utakmice koje su se igrale u Beogradu. Prestao sam da idem 1993. kada je krenuo sunovrat fudbala, društva i države. Trenirao sam sve sportove i igrao sam i folklor - otkriva ministar.
U Petoj gimnaziji, koja je važila za „crvenu", sukobljavao se sa profesorima zbog političkih ideja.
- U to vreme počeo sam i da izlazim, i to u čuveni PŽR (Prva ženska realka), jer se tako jedno vreme zvala Peta gimnazija. Posle su na red došli „Mažestik", „Bitef", kafići u Njegoševoj. U to vreme dolazi i interesovanje za politiku, i vrlo sam ponosan što sam bio na prvom mitingu SPO u znak protesta što je zabranjena „Srpska reč" sa Dražom Mihailovićem na naslovnoj strani. Imao sam 16 godina i ponosan sam što sam bio mali šraf u začetku borbe protiv Miloševića - dodaje potpredsednik SPO.
On kaže da je i njegova majka bila vrlo aktivna i išla na sve proteste, ali da joj nije bilo svejedno što je sin u prvim redovima.
- Jedva sam čekao da napunim 18 godina, da dobijem pravo glasa i da se učlanim u SPO. To sam uradio baš na rođendan. Prvi put sam te godine i glasao na izborima, i bio sam ljut na Draškovića što se odrekao kandidature u korist Milana Panića - priseća se ministar.
Kao jedan od najboljih studenata Ekonomskog fakulteta lepio je plakate za SPO i bio redovan na protestima.
- Mislim da sam bio redovniji od Vuka i Đinđića jer bi oni ponekad i otputovali van Srbije, a ja stalno na ulici. To je najlepši period mog života. U protestnoj šetnji upoznao sam Mariju, svoju sadašnju suprugu. Iako je i ona bila student Ekonomskog fakulteta, sudbina je htela da se upoznamo na Trgu. I ona je već bila član SPO. Poljubili smo se prvi put 8. decembra, u jednoj dugoj protestnoj šetnji, okruženi kordonima policije. Ja je i sada zadirkujem da je dolazila na proteste zbog mene, a ne zbog borbe protiv režima - priča Cvetković.
Poljubac za rušenje režima
On kaže da je njihova veza imala uspone i padove, ali da su zajedno pregurali sve političke i životne izazove.
- Posebno je važan 5. oktobar, posle rođenja sina najsrećniji dan u mom životu. Plakao sam tog dana i od sreće i od tuge. Srećan što je Milošević srušen, a tužan jer SPO nije bio formalni deo DOS-a, a mi smo započeli tu borbu i bili tog dana na ulicama - jada se Srećković.
Veza sa Marijom trajala je i napredovala je, pa su se venčali 2004. godine. A Srećković od tada samo napreduje, pa je od pomoćnika ministra trgovine uznapredovao do ministarske funkcije.
- Pre dva meseca dogodila nam se najlepša stvar, postali smo roditelji. Sinu smo dali ime Nikola, po slavi, a baš je u vreme prošlogodišnjeg Nikoljdana i začet. Najlepše na svetu je kod nas u kući i srećan sam što je kriv što tata dolazi nenaspavan na posao - zaključuje Srećković.
