Izvor: Večernje novosti, 01.Jun.2013, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GSS: Spasavaju živote iz svog džepa

SRBIJA ima 700 nepoznatih junaka, volontera u Gorskoj službi spasa (GSS), koji već šest decenija rizikuju svoje živote spasavajući tuđe po mećavi i žegi, na planinskim vrhovima i po bezdanim jamama, na divljim vodama i roneći pod vodom, viseći naglavačke sa konopaca i pentrajući se kao pauci uz litice. Spasioci GSS dolaze kada sve ostale službe odustanu. Država i zakon „prepoznaju“ Gorsku službu spasa kao izuzetno važnu organizaciju, koja ima više od hiljadu spasilačkih akcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godišnje i 150 članova s međunarodnom licencom. Ova dobrovoljna neprofitna organizacija Zakonom o vanrednim situacijama uvrštena je u „činioce zaštite i spasavanja“ i „strateškog partnera Sektora za vanredne situacije za izvođenje spasavanja u nepristupačnim sredinama“. Od države su anonimni heroji GSS dobili za svoje podvige mnogo pljeskanja po ramenima, pohvala i dva parking mesta u Vatrogasnoj brigadi u Beogradu. Dva džipa nedavno im je poklonila kompanija „Dačia“ smatrajući njihov rad vrhunskim humanizmom. Do tada su spasioci GSS koristili svoja privatna vozila. Generalno, gorski spasioci, iako to zvuči neverovatno, obučavaju se, opremaju i spasavaju o - sopstvenom trošku! To pokazuje i slučaj od 11. maja kad su volonteri GSS (koji dežuraju 24 sata dnevno) oko šest uveče primili paničan poziv od grupe planinara sa Fruške gore. Jedan od njih se survao u jamu duboku 50 metara, noga u kolenu mu je bila gotovo otkinuta, a policija i hitna pomoć nemoćno su posmatrali nesrećnika u provaliji. Onda se neko setio GSS kao slamke spasa. - Po standardnoj proceduri naš tim je bio spreman za 15 minuta, sa tehničkom opremom, užadima, nosilima i sredstvima za prvu pomoć. Njih smo doneli iz magacina, iznajmljene prostorije na petom spratu stare zgrade bez lifta. Jurnuli smo auto-putem, pošto je jedna član tima platio gorivo. Na naplatnoj rampi kao i obično nisu hteli da nas puste bez plaćanja, iako smo obajsnili da idemo u spasilačku misiju i da mogu to i da provere - opisuje muke spasilačke Miroslav Ristić, student i spasilac GSS. Oko 20 časova spasilački tim stigao je na mesto nesreće i po mraku i izuzetno lošem vremenu četvorica spasilaca spustili su se konopcima do povređenog planinara. - Imobilisali smo ga i izvukli u vertikalnim uslovima, kako mi zovemo akciju koja liči na penjanje pauka uz nit. Noću smo se vratili u Beograd i ostavili vozilo na parkingu u vatrogasnoj brigadi, jedinu privilegiju koju imamo od države, iako izvedemo više od 1000 spasilačkih akcije godišnje. Ujutro smo nastavili uobičajeni život, neko je otišao na svoj posao, a neko na fakultet - u dahu priča Ristić. Gorska služba spasa osnovana je 1952. a formirali su je prvi entuzijasti volonteri-planinari, ronioci i skijaši. Sve države bivše Jugoslavije imaju službe GSS, ali je srpska najspecifičnija. Naime, dok su spasioci svuda u Evropi, uključujući i naše okruženje, finansirani iz budžeta (u Hrvatskoj, na primer, dobijaju 1,5 miliona evra godišnje) naša Gorska služba izdržava se samofinansiranjem. - Sami plaćamo opremu, kupujemo jakne i pantalone od specijalnih materijala, užad, klinove, nosila. Naši ljudi uzimaju slobodan dan ili odmor kad idu u akcija spasavanja ili zimska dežurstva na skijalištima ili kada skidaju ledenice. U svetu postoji obaveza poslodavaca da spasioca bez reči pušta na takve misije, a kod nas ljudi ponekad rizikuju otkaz kada idu da spasavaju tuđi život - kaže Vladimir Kaćulić iz GSS. On naglašava da su članovi GSS profesionalci kada je reč o spasavanju i da strogo paze na opremu koja ne sme da zataji, a obuka praktično traje neprestano. - Nama spasavanje nije zanimanje, ali ga radimo po najvišim profesionalnim standardima. Timove kakve ima GSS nema čak ni vojska. Na primer, jedini smo obučeni za spasilačke akcije iz helikoptera, pa smo mogli da izvučemo one mornare čiji je brod bio zarobljen u ledu Dunava prošle godine, samo da nas je neko pozvao. Generalno, veliki je problem što Srbija nema broj 112 za sve vanredne situacije, pa nas ljudi često pozovu kasno - kaže Kaćulić. POZOVITE 063-466466 RADI POMOĆI KAĆULIĆ naglašava da svako kome treba pomoć Gorske službe spasa u svako doba može da pozove telefon 063 466 466. U GSS naglašavaju da ne žele da kao neki druge organizacije imaju stalno zaposlene i da primaju plate za svoja humana dela jer smatraju da bi se tako narušio izuzetan moral i samopožrtvovanje koji su glavni kriterijum za spasioca. - Mi radimo ovo zato što volimo, ali bi nam zaista koristilo da nam ne naplaćuju putarinu kad idemo u spasilačke misije, da dobijemo nešto goriva i opreme, a pre svega magacin za postojeću. Molili smo po svim opštinama, ali i državu za 80 kvadrata prostora u prizemlju za spasilačku opremu, ali svi se prave nevešti. Ali kad padne sneg onda nas zovu da čistimo ledenice - kaže Vladimir Kaćulić. GSS ovih dana na fakultetima, u spelološkim, alpinističkim i drugim klubovima promoviše kurs za nove članove čije će testiranje biti obavljeno u septembru. Kandidati moraju da ispune određene psihofizičke uslove i tu nema popuštanja. Mi se bavimo spasavanjem života, a sa tim igre nema. Osnovni kurs traje tri meseca, a zatim sledi provera znanja na Kopaoniku u terenskim uslovima. To podrazumeva duge marševe, malo spavanja, vežbe spasavanja sa žičare, litice, pretragu terena i pružanje prve pomoći u najgorim vremenskim uslovima. Razlog surove provere je jednostavan - nesreće se dešavaju upravo na najtežim terenima, u lošim vremenskim uslovima, često noću, a spasilac mora da bude spreman da reaguje baš tada - naglašava Ristić.

Nastavak na Večernje novosti...