Izvor: Kurir, 09.Jun.2011, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GRLOM U KRASTAVCE
Kad sam bio mali, često sam s ocem išao u jagode. One divlje, šumske. Toga se najradije setim kad pomislim na detinjstvo. Iznad plavo nebo, nijedne brige na svetu, pa traži jagode. A kad ih nađeš - ničeg slađeg. Male, slatke, poneka zelena, ali nju baciš... Pa šetaš po onoj prirodi... Bože moj, kako je to bilo lepo!
Onda su mi jednog dana pokazali neke džinovske jagode. One male, šumske, postidele se pred njima. Džinovi i 20 puta veći. Probao sam ih, radoznalo dete, opčinjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << njihovim izgledom. Pljuc. Nešto tu nije bilo u redu, govorio mi je moj dečji instinkt.
Vodili su me moji, kad sam bio mali, i na selo. Otkineš krastavac, pa ga propereš i pojedeš onako s korom. Jabuku, malu, ponekad i crvljivu, samo obrišeš.
Onda su došli neki džinovski krastavci, džinovski paradajzi, džinovske jabuke... Sve nešto „made in Spain“, „made in France“... Naše domaće voćke i povrćke, sitne, neprskane i nemodifikovane, povukle su se u ilegalu.
„Bolje su ove velike“, govorili su nam. „Lepše su, vidi kolike su“.
Javio bi se samo poneko da kaže „nije to baš tako“. Ali on bi bio ismejan: „Ćuti tu, matori, to ti je Evropa, bre...“
I šta bi sad ovo sa ovom ešerihijom? Neće valjda biti da to ogromno, plastično voće ne valja?
Izgleda da ne valja. Izgleda da su naše jabučice, krastavčići i paradajzići, kržljavi i siromašni, sve vreme bili bolji. Izgleda da smo ispali somovi (kao ovi radioaktivni, o kojima Kurir piše), pa smo se upecali na svetlucavi mamac. Punili smo džepove seljaka iz cele Evrope, dok smo naše selo uništavali.
U nedelju vodim klinca na pijacu, da kupujemo kod najstarije babe s najhrapavijim rukama. Domaće voće i povrće mora da pobedi strano. Ne zato što je naše, nego zato što je bolje.
Uostalom, i mi u Kuriru smo pokazali kako domaće neprskano pobeđuje strano, ma koliko to strano bilo naprskano i namazano, zar ne?
