Izvor: Kurir, 05.Okt.2010, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GRAĐANSKI RAT
Prošlog četvrtka parlament Srbije imao je sednicu na kojoj je trebalo da poslanici postavljaju pitanja izvršnoj vlasti. Slučaj je hteo da, baš kad sam došao na red za pitanje, sednica bude prekinuta uz obrazloženje da RTS mora da prenosi važnu utakmicu naše odbojkaške reprezentacije protiv Kube. Pošto je u vreloj letnjoj pauzi presušila i poslednja kap nacionalnog i državnog legitimiteta ove vlasti, očekivao sam da će glavni akteri fijaska pred Generalnom skupštinom UN objasniti poslanicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kako je do tog poraza došlo, ali nisu došli. Istina, poslali su premijera Cvetkovića, koji je u Tadićevu i Jeremićevu priču sa Kosovom upućen koliko i u istraživanja života na Marsu.
B. T. (52) iz Beograda, koji se i pošto je pregažen u Generalnog skupštini predstavlja kao predsednik Srbije na njenoj celoj teritoriji, iako sve radi na tome da mu se teritorijalna ovlašćenja poklope sa onima koja ima gradonačelnik Đilas, nije našao za shodno da izađe pred poslanike i javnost i kaže im zašto je menjao tekst rezolucije za koji je skupština glasala. Nije objasnio kako se moglo desiti da je akt za koji je glasalo najviše zakonodavno telo države kao svoj pismeni rad pokazao strogoj engleskoj učiteljici Keti Ešton i kako mu je ona zadatak iskrižala crvenom olovkom i poslala ga na popravni.
Da se tako nešto dogodilo u zemlji engleske učiteljice, BBC bi verovatno sa naznakom hitno izvestio o državnom udaru, zemlja bi dospela u ozbiljnu političku i ustavnu krizu i izlaz bi bio ili u građanskom ratu ili u izborima. Tadiću se na izbore ne ide, iz čega zaključujem da preferira građanski rat i da je rešio da prvi udarac Srbiji posle Generalne skupštine zada specijalnim vodom gej aktivista, koje će štititi pet hiljada Dačićevih policajaca. Nadam se da će ipak sve proteći mirno, jer ne vidim Srbina, potomka starih ratnika, koji bi mogao da se podiči time da je pobedio u nekom ratu koji se zove „pederski“.
Iako je Tadić rat najavio, nije mi poznato da li je iz njega dezertirao Vuk Jeremić, jer izgleda da je posle Generalne skupštine propao u zemlju, da bi samo nakratko izronio u Banjaluci, gde je pevao prateće vokale Ceci Ražnatović, i da će srpska javnost pre saznati gde se krije Mladić nego Vuk.
Bez šale, zna li neko gde je Vuk? Da li je možda u nekoj egzotičnoj zemlji gde ubeđuje domaćine da nikako ne priznaju Kosovo, čak i kada čuju da ga je Tadić skoro priznao, ili je u nekoj drugoj egzotičnoj zemlji čije šefove uverava da, ako već moraju da priznaju Kosovo, priznaju i prava na paradu srpskim homoseksualcima, jer nama bi to bilo skoro kao da smo Kosovo ponovo osvojili. I to s leđa.
A ako i moraju da priznaju Kosovo i ako već neće da priznaju pedere, bar bi mogli da potvrde da su i oni čuli da Srbija ulazi u EU 2016. i potvrde da Tadić nije sam od sebe servirao ovako presnu laž. Nema ništa logičnije da onaj čija vlada Srbiju ne može da snabde mlekom i kome je, prema poslednjim merenjima, tri miliona ljudi u zemlji na ivici socijalnog kolapsa, da baš takav uvede Srbiju u EU. Da baš on, i zar bi manje mogao da uradi čovek koji je osposobio decu iz svoje zemlje da rastu bez mleka.
