Izvor: Večernje novosti, 02.Jan.2016, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GPS star 8.000 godina!

Kamena "Lepenska kugla" stara osam milenijuma, podeljena meridijanima i paralelama kao globus na polja u koja su urezani tajanstveni simboli, predstavljena je prvi put javnosti pola veka nakon što je otkrivena na arheološkom lokalitetu Lepenski vir. Ovaj neobični artefakt je posle dugogodišnje potrage otkrio i fotografisao arhitekta Hristivoje Pavlović, pasionirani istraživač najstarije evropske civilizacije. - Akademik Srejović je ostavio samo kratak zapis o neobičnim oblucima s urezanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zapisima, ali ne i fotografije - kaže Pavlović. - Uzaludno prateći tragove mnogobrojnih priča s mračne strane nauke, koje govore o krađama, skrivanju i preprodaji artefakata, počeo sam da sumnjam da te kugle uopšte postoje. Onda je 1981. američki naučnik dr Milton Šen Vin prekinuo ćutanje i objavio šemu znakova sa oblutaka. Posle nekoliko godina pojavila se i jedna jedina fotografija koju je objavio italijanski stručnjak za praistoriju dr Marko Merlini. TEMELjI CIVILIZACIJE Pavlović je obavio bezbroj razgovora s ljudima koji su radili na istraživanju Lepenskog vira sve dok nije došao do svedočanstva da je devedestih godina jedan poznati slikar doneo kuglu kao poklon Narodnom muzeju. - Međutim, kugle u zbirci nije bilo - kaže Pavlović. - Došao sam do jednog starog stručnjaka kome je slikar ispričao da je kugla bila ukradena s lokaliteta Lepenski vir i da je tako došla do njega. Saznao sam i da ju je iz Muzeja radi proučavanja pozajmila Zaga Letica, Srejovićev saradnik iz vremena iskopavanja Lepenskog vira. Međutim ona je umrla 2004... Već očajan, arhitekta je nazvao i prof. dr Dubravku Nikolić kojoj je posle nekoliko godina dodeljen kabinet prof. Letice. - Upitao sam je da li možda nešto zna o kugli, a ona je ljubazno odgovorila da se nekakav izrezbareni oblutak nalazi u fioci starog radnog stola i dozvolila mi je da je fotografišem - kaže Pavlović.- Srpska nauka i javnost treba da budu neizmerno zahvalni profesorki Nikolić jer je sačuvala artefakt... On jeste neuporedivo manji od monumetalnih skulptura Lepenskog vira, ali možda će se pokazati da je jednako značajan kao i one. I zapis akademika Dragoslava Srejović svedoči da je bio veoma zaintrigiran graviranim oblucima. Međutim, ostaje zagonetka zašto ih nikada nije prikazao javnosti. - Na tim artefaktima su urezane zagonetne predstave i znaci, slični koodinatnom sistemu, skicama predela, brojkama i slovima. Smisao ovih "zabeleški" ostaće tajna ali ne treba sumnjati da su oni neka vrsta raboša koji trajno utvrđuju određena zapažanja i znanja - zabeležio je Srejović. U arheološkim stručnim krugovima se može čuti da je akademik Srejović zanemario Lepenski vir jer je neprestano tragao za novim lokalitetima. Tek pred kraj života on se vratio Lepenskom viru, prvoj civilizaciji Evrope, ali bilo je već kasno. Mnoštvo artefakata nikad nije prikazano javnosti, niti su objavljeni u naučnim časopisima. Zbog nedostatka sistematskih naučnih istraživanja Lepenski vir su počeli da zloupotrebljavaju šarlatani. S druge strane, Zapad je nemilosrdno satanizovao Srbiju tokom ratova devedestih, oduzevši joj čak i pravo da se na njenoj teritoriji nalaze tragovi najvećih civilizacija praistorije. Tako su zaboravljene reči profesora Mortimera Vilera, doajena britanske arheologije, koji je u vreme iskopavanja Lepenskog vira isticao da je reč o jednoj od retkih lokacija u svetu koje zaslužuju epitet "jedinstvena" i da je reč o "istorijskom otkriću bez presedana". U zapadnoj javnosti se nisu pominjala dela slavne profesorke Marije Gimbutas, koja je predavala na Harvardu i kalifornijskom UCLA, da su Lepenski vir i Vinča temelj evropske civilizacije! SUNCE SE DVA PUTA RAĐA Međutim, ponovno otkriće lepenske kugle može da pokrene priču o civilizacijskoj revoluciji na Lepenskom viru, smatra dr Aleksandra Bajić, neuropsihijatar, istraživač drevnih religija i arheoastronomije. Ona naglašava da ogroman trud uložen u graviranje kamena ukazuje na njegovu izuzetnu važnost za Lepence, a da rupa s mukom izdubljena kroz uzdužnu osu radi držanja na prstu ili štapu nedvosmisleno svedoči o njegovoj praktičnoj upotrebi. - Toliki napor nesumnjivo ukazuje da je reč o poruci za večnost koju, nažalost, ne umemo da pročitamo - kaže dr Aleksandra Bajić. - Može se pretpostaviti čak i da je reč o nekoj vrsti arheometeorološkog ili navigacionog instrumenta, jer šare na "polu oblutka" liče na obris sazvežđa Severnog nebeskog pola, ali ne današnjeg. Kompjuterska simulacija pokazuje da te linije podsećaju na raspored zvezda na severu noćnog neba pre 8.000 godina! Arhitekta Pavlović je uočio da se slika praistorijskog severnog neba vidi samo ako se kugla posmatra sa strane na kojoj urezana šara koja podseća na obris brda Treskavac, nasuprot naselja Lepenski vir, s rumunske strane Dunava. Ono se odvajkada u narodu koristi kao svojevrstan kalendarski "instrument". - Sunce se dva puta rađa na dan dugodnevice 21. juna u Lepenskom viru - kaže Pavlović. - To je astronomski fenomen jedinstven u svetu. Naime, na letnju dugodnevicu u praskozorje prvi sunčev zrak kao snop reflektora nakratko bljesne kraj levog boka Treskavca. Zatim ovaj deo Đerdapske klisure ponovo utone u sumrak, a ubrzo zraci Sunca skrivenog iza strme stene formiraju svetlosni oreol koji oiviči tamnu masu trougla planine u senci. To je dramatični uvod u vrhunac prirodnog spektakla kad sunčev krug "iskače" tačno na vrh Treskavca gde zasija kao ogromno oko. Ovaj fenomen je verovatno osnova prvog solarnog kalendara na svetu, koji su Lepenci stvorili pre oko 8.300 godina, smatraju Dr Aleksandra Bajić i Hristivoje Pavlović, koji su tokom prošle godina izveli prva terenska istraživanja i snimanja Rezultate proučavanja s matematičkom i astronomskom analizom objavili su u knjizi "Sunce Lepenskog vira- arheoastronomska analiza lokaliteta". - Postoje dobri razlozi da verujemo da su stanovnici Lepenskog vira uočili zakonomernost pomeranja izlaska sunca na istočnom horizontu sa smenom godišnjih doba - kaže dr Aleksandra Bajić. - To je davalo šanse zajednici ribara, lovaca i sakupljača da na vreme pripremi zalihe hrane, tople odeće i ogreva i obezbedi siguran zaklon za za zimski period. DREVNE OPSERVATORIJE Istraživači smatraju da je merni instrument Lepenaca za orijentaciju u vremenu bio karakterističan planinski reljef sa druge strane Dunava. - Početna tačka tog kalendara bilo je dvostruko svitanje na Treskavcu na dugodnevicu - kaže arhitekta Pavlović. - Od tog dana Lepenci su posmatrali kako se tačka svitanja "pomera" udesno i dan skraćuje, sve do zimske kratkodnevice 21. decembra kad Sunce izlazi iza vrha Kukujova. Proces zatim kreće u suprotnom smeru, svitanje se pomera ulevo po horizontu do ranodnevice u proleće 21. marta kad Sunce izlazi iznad vrha Glavica, treće važne tačke planinskog "solarnog kalendara". Lepenski vir je bio stajaće naselje i njegovi stanovnici su nesumnjivo uočili ove pravilne periodične procese. Srpski naučnici naglašavaju da su istraživanja preduzeli inspirisani radovima utemeljivač arheometorologije, profesora Klajva Bonsalma. On je odavno uočio da je Lepenski vir jedino od nekoliko naselja iste civilizacije iz Đerdapske klisure koje je preživelo period zahlađenja pre 8.200 godina. Sve komšije Lepenaca su nestale kad su Evropu pogodile jake kiše i poplave, posle klimatskih promena koje su nastale nakon otapanja ledenog pokrivača u Svernoj Americi. - Naselje Lepenski vir je jedino opstalo jer se u vreme klimatskih promena pomeralo uzvodno i naviše duž obale Dunava - kaže Pavlović. - U tim seobama Lepenci su uvek pravili nove kuće, s jednim izuzetkom - nizom objekata koji leže na pravcu s kojeg se jedino mogao posmatrati "dvostruki" izlazak Sunca na Treskavcu. Zato pretpostavljamo da su one bile neke vrste opservatorija. "VANZEMALjCI" IZ ĐERDAPSKE KLISURE Kad su se 1965. ispod naslaga zemlje na Lepenskom viru ukazali pravilni trapezasti temelji od praistorijskog "betona" raspoređeni u ulice i blokove naselja starog više od osam milenijuma, arheolozi su bili zaprešpašćeni. Do tada se čvrsto verovalo da pre starih Grka nije bilo planiranja naselja. Otkriće uređene urbane celine u divljini Đerdapske klisure, koja je bila bar 5000. godina starija od helenskih gradova srušilo je sve dotadašnje teorije. Sledeće godine su iz prašine izronila kamena lica prvih monumetalnih skulptura čovečanstva, koje su u sedmom milenijumu pre nove ere isklesali umetnici Lepenskog vira. Akademik Dragoslav Srejović opisivao je trenutak otkrića osećajem da kao da se našao na drugoj planeti. PRAISTORIJSKA SVETA GORA Akademik Dragoslav Srejović je usmerenost većine kuća praistorijskog naselja Lepenski vir prema brdu Treskavac tumačio izuzetnim značajem koji su Lepenci davali ovoj planinskoj hridi. Arheoastronomska istraživanja ukazuju da je Treskavac možda bio prva "sveta gora" koja je poštovana jer se pomoću nje precizno predviđalo vreme, što je omogućilo opstanak i napredak stanovnika Lepenskog vira. - Uočavanje cikličnosti vremena bio je verovatno povod i za stvaranje prve religije vere vaskrsenja na svetu u kojoj je Treskavac prauzor za sve potonje "svete gore" - smatra dr Aleksandra Bajić. - Pokušajte da se stavite u ulogu prvih lepenaca koji su videli kako Sunce dva puta izlazi iza Treskavca, pomoću koga su merili protok vremena. To je bio znak da tama i smrt nisu konačni, da se sve okreće i vrtloži kao i vir kraj koga su osnovali naselje. Zato kod Lepenaca nema straha od smrti, oni sahranjuju pretke pod kućnim podom, jer očekuju njihovo ponovno rođenje. ASTRONOMSKO JUTRENjE Fenomen dvostrukog svitanja i solarnog kalendara iz Lepenskog vira može da vrati ovaj lokalitet u žižu pažnje svetske javnosti, kako naučne tako i turističke. -Istraživanja ukazuju da je ovde stvoren prvi kalendar i uspešno primenjeno predviđanje vremenskih promena, što je bio prvi preduslov za opstanak ljudske zajednice na istom mestu tokom dužeg vremena - kaže Hristivoje Pavlović. - Očekujemo da će već sledeće godine mnoštvo ljudi doći da posmatra fenomen koji je doveo do naučne i civilizacijske revolucije. Njime se već bave vodeći svetski arheometeorolozi. www.treceoko.rs

Nastavak na Večernje novosti...