Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GORICA POPOVIĆ
Pošto se glavičasta salata očisti od uvela lišća, saseče joj se koren, raseče se na više delova, pregleda se svaki deo da nema gusenica ili bubica i dobro se ispere u nekoliko voda, od koje se otrese, smesti u činiju i malo posoli, te se ostavi da malo odstoji. U šerpicu, koja se pristavi na vatru, saspe se na sitne kockice 100 grama isečene slanine, pa kad se uprži, da od nje postanu čvarci žute boje, saspu se čvarci i mast preko salate, doda se malo sirćeta, stavi se u činiju i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posluži se...
Kako vam se čini ovaj recept? Meni ovo liči na današnju srpsku kuhinju: i jare i pare... Zdrava, evropska zelena salata pojačana i ulepšana srpskim bezobrazlukom – čvarcima.
Dva krajnje suprotstavljena pogleda na život i zdravlje. Kao što se na mnogim poljima u ovoj našoj Srbijici vodi ljuta bitka između tradicionalnog i modernog, tako nam ni kujna nije pošteđena te borbe. Novine su prepune saveta kako da se hranimo zdravo i živimo duže, ali će na istoj strani oduševljeni reporter da vas izvesti o uspešnoj slaninijadi ili kobasicijadi u tom i tom mestu. O Guči i svadbarskom kupusu, jaganjcima i prasićima da i ne govorimo.
Šta je to srpska kujna? Pretpostavljam da me ne pitate za političku srpsku kujnu (zakulisne radnje, burazerske dogovore, obećanja ja tebi – ti meni, koalicije, preletanja, opanjkavanja i ostale zafrkancije)? O tome ne znam ništa (!). Ali o sarmi i sitnim kolačima – znam sve.
Jedan od najtraumatičnijih doživljaja iz mog detinjstva jeste trenutak kada sam nehotice ugazila u tek spremljenu tortu ostavljenu u špajzu da se stegne. Nije ni čudo: sprema se slava, pa su torte na raznim nemogućim mestima po celoj kući. Tacne sa sitnim kolačima (najmanje deset sorti) na šifonjeru u spavaćoj sobi, pihtije na komodi, pečenje u koritu u hodniku. Na šporetu – sarma. Krčka se već dvanaest sati.
Komandant parade – moja baba. Drži sve konce u rukama. Valja počastiti desetine gostiju. Groznica spremanja traje danima i sve se odvija po nepogrešivom mehanizmu, isprobanom generacijama: dok se ovo peče – ono se muti, dok se ovo secka, ono se bari. Je l' narastao kvasac? Nemoj da pregori pita od oraja! Nemoj da se "probrcne" majonez!
A kad se sve iznese na trpezu i kad svi posedaju (kakav crni švedski sto!), sve goste obuzme lepo, svečano raspoloženje i radost zbog ugodnog društva i takvih carskih užitaka. I nema veze što je ženska čeljad pala s nogu i što ne može ni da zine od umora. Važno je da su gosti siti i zadovoljni.
To je za mene srpska kuhinja. Ili ovo:
"Sasvim zrele i oprane drenjine propasiraj kroz gusto sito i stavi sa isto toliko šećera u duboku šerpu, pa čistom drvenom varjačom mešaj tri sata (!) Pekmez će se zgusnuti, ali neće promeniti svoju lepu purpurnu boju..."
Zamislite današnju domaćicu kako tri sata meša pekmez od drenjina! Prošla vremena! Danas se mladice (a naročito estradne zvezdice) diče: "Ja u kuhinju ne zalazim!" Pa, dabome. I zašto bi. Tu je kućna dostava. Nešto zamrznuto ili Mek".
Ali da pojedu – vole. To nam je od baba ostanulo. Iako je recept sa početka ove priče iz časopisa "Žena i svet", iz 1934., on ipak nekako najbliže odslikava današnju srpsku kujnu. Malo džoginga i cerealija ujutru, a "pljesak" u lepinji predveče.
Zašto da ne? Najpametnije je da od svih teorija o hrani i životu uzmemo ono najbolje i da uživamo kako samo mi umemo! U inat svetu!
[objavljeno: ]
