Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLUVO DOBA - MIROSLAV TOHOLJ - Arhanđeo u Hagu
U kraju u kojem sam rođen krsno ime - džaba je pričati suprotno, ja to ne umem da shvatim - slavljeno je uredno i u punom slavskom obredu i sjaju. Nije se, naime, pretrzala slavska tradicija; tokom godine u kući su sabirani najčistiji plodovi i odlagani za proslavu krsnog imena. Ni Bevc Kardelj ni Moša ni Tito, ni ostali inoverni šegrti, kao ni lokalni „revolucionari“, „heroji“, „spomeničari“ i „prvoborci“, kojih, uprkos izrazito „nazadnom“ nasleđu ubogog kraja, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << manjkalo kao ni drugde, pogotovo za smelu seljačku posprdu i galeriju likova u veselim anegdotama pripovedanim u poverenju i kroz stisnute zube, nisu značili ni ovolišno u poređenju sa svetim Georgijem pobedonoscem, arhanđelom Mihailom arhistratigom, sv. Nikolom moreplovcem, sv. Šćepanom prvomučenikom i sv. Jovanom Krstiteljem - to bejahu, i još su, najčešća krsna imena našega kraja. Bogobojažljivi strah, kao prema kakvom strašnom zemaljskom vladaocu, iskazivan je uglavnom spram svetog Vasilija Ostroškog; on je, slava mu i milost, ovde rođen, postrižen i posvećen, i njegovo ime niko nikada nije izgovorio, a da ne ustane i prekrsti se.
To je otuda, razumevao sam docnije, što svaka od familija u kraju iza sebe imade zbirku podviga i žrtvovanja koje će dostići samo onaj što se, u svoje vreme, za njih rodi i za njih, pod obavezno, strada bez zadrške, bez ostatka i bez primisli o kakvoj drugoj nadoknadi osim moralne, pa se uzalud naprežu slučajni sledbenici i samoproglašeni epigoni najskupljim mastilom pisane istorijske čitanke. Petnaestak godina posle narodno-bratoubilačkog rata i revolucije još je bilo sasvim načisto gde nema te sile koja je simbolički nadvisila slavu krsta u čije ime se do nogu i do kolevke postradalo, i da će se smisao života na dugi rok slivati u slavu stradanja. Da će jedino čistom svetlošću zračiti nezaceljene rane, neopojani zajednički grobovi pod betonskim pločama, i basnoslovna nepravda nanesena jednom nedužnom plemenu.
O čemu ovaj priča, reći će današnji klinci, sipajući na me pogrde i psovke po svetinjama, preko svojih blogova i portala, mal ne rekoh „bogova“ i „oltara“, grdeći upravo sebe, jer i ovaj što priča u svoje vreme pevušio je tropare u stilu „Diparpla“ i „Cepelina“, svaka njima čast i slava, no su i njega na svaki način izvoleli privoleti da gleda u vekove, umesto u godine i sezone.
U osvit svetog Arhanđela, krsnog imena siromašnih suseda, majka nas okupa, odene u čisto i belo, i prikriči: „Ako ponude, uzmite kolačić, prekrstite se i recite - Hvala svetom Arhanđelu!“
Arhanđela je slavila, i još slavi, familija Karadžića. Oni u Šavniku i u Nikšiću, na Palama, po Vojvodini, a evo, ove godine, i u Hagu. Moji prijatelji među piscima već su opisivali naše odlaske na slavu kod Radovana. Jedne godine tamo se i general Mladić zadesio. Vladike, ministre, oficire i prijatelje Radovan je domaćinski služio, s nogu, kako običaj nalaže. Potonjih godina krsno ime, pa usput i godišnjicu Dejtonskog sporazuma, proslavljao je u samoći. Ali, evo, uoči svetog Arhanđela zvoni telefon: „Private“, a iza večite nedoumice: „Ko si, Private“ - vedri i zvonki, drag i utešan, Radovanov glas. Petak je, pa će, veli Radovan, slavska trpeza biti posna. Pripremio je, kaže, ribu i svakojake đakonije, ima i tamjan i sveću, ikonu i kandilo, očekuje posetu sveštenika. I raduje se prazniku: eto, ponovo je sa svojima. Telefoniraće supruzi, deci, unucima i braći, kad god - biće u pravom i najlepšem trenutku.
Hoću da kažem, onaj ko je hteo - krsno je ime slavio i u vreme osmanlijskog zuluma, i u vreme boljševičke ateizacije, pa i u vreme evroatlantskog sektaštva i satanizma.
Pripremio je, kaže, ribu i svakojake đakonije, ima i tamjan i sveću, ikonu i kandilo,
očekuje posetu sveštenika. I raduje se prazniku: eto, ponovo je sa svojima
to su te SUZE koje same kradom silaze i ne treba im niko da ih opomene i da im kaze NESTO, jer to NESTO niti ONI mogu da vide niti oni mogu da osete, jer nisu za to ni rodjeni pa se i zvali SRBSKIM IMENOM! to je taj BOL, ta vecna unutrasnja patnja i stradanje na koje smo spremni do nogu i do KOLEVKE, ali nas je sve manje i sve manje! a dipparl i cepelini i putovanje celom evropom da bi se cepelini gledali na nebortu samo je jedno secanje, jedan plam u kojem sa zaljenjem primecujem koliko sam bio u zabludi, MIROSLAVE!
citam ovu gomilu...arhaicnog ,provinciskog buckurisa ,kojim "pisac"zeli da vas ,najverovatnije neobrazovane i zaludelo/izludele ,stavi odmah i sigurno pod vec isprobanu MILOSEVICEVSKU kontrolu...?!.. i mislim se koliko li takvih kao vi pali svecu i masta ,sanja,o nebeskom narodu","velikoj srbiji"...i ostalim "zagrobnim teznjama i zeljama",a koliko o onim silnim masakriranim,nepotrebno poginulim i osakacenim u proslim ratovima,posebno o silnoj neduznoj deci,kao i njiihovim roditeljima kao i bakama i dekama, tokom trogodisnjeg bombardovanaja S A R A J E V A , "slavnih" '90-tih...!?...HA!?da li se iko od vas uopste seca zasto je RADOVAN tako mucki,bedno i siledziski TUKAO to SARAJEVO,kao i zasto je SARAJEVO tako mucki kaznjavano i zasto su svi ti tamo pobijeni, uopste izgubili zivote!!!???... i u ime cega..??!!PA SRETNA VAM SLAVA ..I "POBEDNICIMA I POBEDJENIMA"...I U HAGU...I U SARAJEVU... I SIROM NEBESKE SRBIJE!
