Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLUVO DOBA - MIROSLAV TOHOLJ
Šegrt, kalfa, pa tek onda majstor - to je lestvica na kojoj je nekada valjalo da se dokaže ne samo sposobnost, već i nečija namera da se, na primer, posveti poslu opančara ili berberina. Da zakrpi ili sklepa opanak ili da izbrije podvoljak najstarijoj od tetaka i strina to je svakome jednom polazilo za rukom kojom nije upravljala veština, nego milost prevrtljivog gospodara slučaja. Umešnost se isprobavala na onom drugom kao i na onom hiljaditom opanku, a smelost se ogledala u zadovoljnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << osmehu gospodina Nikolajevića koji je izvoleo da ga štucuju baš po mustri generala Avakumovića. Ili, kako bi današnji klinci kazali: Hoću silikone kao u Kaje ili Karleuše; ili kao što će sutrašnji da graknu: Želim šiške kao u Dačića. Kako život množi mustrice i modele, tako i majstorija biva viša i zahtevnija, a uvođenje u posao jedva da podseća na ono što mu je krajnja i praktična svrha.
Šegrti su kod nas - zabeležio je Vuk St. Karadžić - kao pravi robovi. Oni nose vodu, cepaju drva, lože vatru, gotove jelo, peru sudove, mese hleb, peru košulje, nosaju i zabavljaju decu i zapiraju kad se koje ispogani, peru sobe i basamake, timare i poje konje. Kad koji nekoliko godina ovako odsluži, pa dođe u kuću novi, onda onaj novi ovoga zameni, a ovaj stane tobože raditi oko zanata. Kad šegrt dođe na zanat, majstor mu između ostaloga nauka kaže da nije samo zanat kao terzija skrojiti i sašiti haljinu, nego da je zanat i vatru naložiti i jelo zgotoviti.
E, pa dobro. Ne gajim veru da ću se pretrgnuti od silne mudrosti ako čitaoca i sebe podsetim da je Ivica Dačić, kapo di tuti ispod pupsa i ostalih slizanih jezičaka (ipak: jezičaka), u pogledu političkog zanata šegrtovao u majstorskoj radionici Slobodana Miloševića. A ni majstor se, Bog da mu dušu prosti, u nacionalnim okvirima, uprkos alatu i dobroj volji, nažalost, nije posvedočio u zbiljskoj majstoriji. Prava majstorija koze pase: dve otera, a tri dotera - kako tvrdi ona narodna. I majstor je, anđeli s njim, od dva opanka uvek krpio samo jedan, te će najzad i sam zakoračiti bos po trnju. I njega je neko opako sazuo i obosio. Između Momira i Mila, majstor obuo Momira; između Radovana i Ratka, pritegao Ratku; između dva Milana od Knina, razvrnčao Babića; Momčilove obuo Biljani; Dodiga zaprao i pamperse mu privio; Vuka osokolio a Zorana zakalfio (pošteno). Na kraju: i sam, i nigde, i ne daj bože nikome. Ukratko, jedan račun ne namiruje se drugim računom. U tu svrhu mora se izvrnuti džep.
Kako još uvek nije sasvim jasno ko je Srbiju u nedavnoj prošlosti odveo u mračnu prošlost, niti ko će je u bliskoj budućnosti šlepati u svetlu budućnost, hajde neka Srbija, sad pa sad, na trenutak u mestu zastane, bar dok jedan dim kroz odžak ne prodimi i dokle je bar jedna poštena kiša ne natopi. Oni koji veruju pesniku Tjutčevu kada kaže da se Rusija umom ne može razumeti, veruju, valjda, da se ni Srbija evrom ne može izmeriti. Ne sećam se da li je to saopštio NJegoš, ali, viđi, neko jeste: Jedna palma ne čini ostrvo, isturči se plahi i lakomi, mlijeko ih srpsko razgubalo.
Istina, sve se donekle promenilo, i majstori i šegrti. Micotakis je iz Atine na noge majstoru u Beograd dolazio da ubeđuje i farba, a šegrt Papandreu u Atinu, ne samo suvih smokava radi, već po internacionalu kakvom čak i Koraćevi šegrti sa sebe muve otresaju.
Elem, priteži, Dačiću, desni i levi. U pravu je Toma, obuvaj dok su obojci suvi.
