Izvor: Kurir, 06.Jul.2010, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLE KO TO GOVORI
Loš triler sa istraživanjem političke pozadine ubistva Zorana Đinđića ne bliži se svom kraju. Ako niste pratili prethodne nastavke, stvar trenutno izgleda ovako: nekoliko mračnih tipova, toliko zanesenih Alom Kaponeom, Gotijem, Lučanom... da su mafijaške modele iz tog miljea primenili i na svoje bavljenje politikom, i na svoj društveni status, čak i na sopstveni izgled, trenutno kao nalogodavca optužuju čoveka koji najmanje izgleda kao da je iz te priče.
Ako se, dakle, pokaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da je ubica profesor koji je imao politički spor sa žrtvom, a ne ostali osumnjičeni zalizanih fizionomija i izglancanih džipova, stvar bi mogla postati i gledljiva. Samo kada te zalizane kere ne bi toliko lajale zbog sebe, a ne zbog sela.
Tako smo, čitajući novine, došli do toga da bi ubica Đinđića mogao da bude onaj ko je Šilera čitao, a ne onaj ko je Šilerovu posećivao, o čemu će nas obavestiti Miloš Simović i Sretko Kalinić, koji još znaju sve i o ubistvu Ćuruvije. Simović leži u Požarevcu, a Kalinić u Zagrebu. Manipulacije Simovićem uveliko traju, a nevešto se pokušavaju u celu stvar uvući i institucije poput BIA i MUP.
Naravno, pitanje je ko su bili Kalinić i Simović u „zemunskom klanu“? Recimo i da će da dobiju status svedoka saradnika, po čemu bi njihova reč bila značajnija od reči Dejana Milenkovića Bagzija, koji je u hijerarhiji klana bio neuporedivo značajniji? A Bagzijeve tvrdnje, poput one da je ubistvo jednog od mafijaških kumova od njih zahtevao jedan političar, niko nije ozbiljno proveravao.
Onima koji su pokrenuli tu priču u novinama nisu tu važni ni Kalinić, ni Simović, a ni Đinđić. Oni kriju sopstvene tragove ne hajući što ta medijska akcija znači dalje urušavanje institucija, prvenstveno policije i BIA, a sve to pod devizom „da se Vlasi ne dosete“, preko bednih medija koji služe za podmetanje dezinformacija, zametanje tragova i skrivanje najbitnijih informacija. A šta je uloga te medijske galame osim da se nešto ne čuje i da ne izađe na videlo. Šta je to, upućeni dobro znaju, ali ne bi da talasaju čuvajući na taj način jednu smrdljivu istinu, koja zarad malo mira u kući ostavlja vekovni vonj u Srbiji, ionako prezasićenoj užasom i smradom. Šta je to, dakle, pitajte one koji su svoj ugled stekli prljajući ruke.
Svedoci smo višegodišnje hajke, ovih dana pojačane, na bivšeg glavnog vojnog bezbednjaka. A zašto Aco Tomić? Možda zato što je raskrinkao Momčila Perišića, koji je kao potpredsednik vlade uhvaćen u špijunaži prvog reda, sve sa agentom čuvene CIA. Možda se time „upisao“ u Đinđićeve ubice. Pitam se samo da li ovi koji guraju kako je general Tomić naručio ubistvo Đinđića stvarno znaju ko je naručilac atentata iz 2003. Rekao bih da znaju.
O današnjoj srpskoj vladi ne mislim ništa dobro, ali mi deluju sasvim nevini u ovom podmetanju. Osim u najvažnijem - što ne deluju ni kao da im smeta to carevanje laži na javnoj sceni, što im ne smeta čak ni kada im pred njihovim očima urušavaju i ovo malo sačuvanih institucija. Na njima je da to prekinu, da suoče Srbiju sa istinom, ili će ova smrdljiva pijaca, u kojoj Kalinić i Simović čak i nisu najgore što se može zamisliti, da pojede sve.
