Izvor: Kurir, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLADOVANJE NA DEVETOM SPRATU
Neplaćen godišnji odmor, neplaćeno prekovremeno, non-stop radiš. Od šest do šest. I Marokanci su postupali loše, a Rumuni su vukli žene za kosu, kažu radnice „Jumka“koje štrajkuju jer odbijaju da rade za „Zamber“
VRANJE - Na putu prema Vranju svraćamo na doručak u restoran „Tito“. Kelneri nose crvene marame, a sa svih strana gleda nas upokojeni Maršal.
Idemo u Vranje zbog štrajka radnica „Jumka“. Dok je pokojnik bio živ, nije bilo štrajkova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Bile su samo „obustave rada“.
Već osam dana i noći radnice „Jumka“ štrajkuju glađu na devetom spratu upravne zgrade. Njih 280. Gadna se priča zakotrljala u Vranju.
Fabriku „Sloboda“ kupio je „Zamber“. Srušili su fabriku koja je još radila i prave novu iz temelja. U centru Vranja. Uslov je da firma „Zamber“ zaposli tri hiljade radnika. U tom poslu učestvuje država, a „Zamber“ će dobiti tri hiljade evra po jednom zaposlenom radniku.
- Tako bi trebalo da bude. Ali u takozvanoj konfekciji V, koju je „Zamber“ zakupio od „Jumka“, štrajkuju radnice nezadovoljne uslovima rada. Postavlja se pitanje ko će se zaposliti u „Zamberu“ ako ni ovi potojeći radnici neće da rade. Jer, „Zamberova“ je jedina ideja da zaposle tri hiljade radnika, da uzmu šest miliona evra i sutradan, ako ne bude išlo, zatvore fabriku. Cela firma „Zamber“ nema ništa od opreme. Sve je od „Jumka“ uzeto u zakup. Imaju jedan laptop i šefa koji je po obrazovanju student medicine koji dobro govori engleski. Sve to liči na klasično pranje novca - objašnjavaju mi Vranjanci.
U Vranju ne radi ni fabrika obuće, ni fabrika tekstila. Pošto su Rumunija i Bugarska ušle u EU, prljavi kapital napušta Bugarsku i Rumuniju i dolazi u Vranje.
Svi oni dobiju materijal iz Grčke, Engleske, urade proizvod a radnike plaćaju nešto sitno ili uopšte ne plaćaju. Cilj im je da prođu što jeftinije. Nisu zakupili fabriku, nego radnike. Gotovo sve okolne zemlje su ušle u EU i ostala im je samo Srbija.
Radnici misle da država sprema „Jumko“ za nekog poznatog kupca. Ko je taj, verovatno najbolje znaju Gordana Morača i Zorica Kojčin, koje su u upravnom odboru u ime države, pa, dakle, i donose odluke.
Svi lokali „Jumka“ su prodati. Bivši direktor Milan Kljajić je otišao. Izjavio je da je bolestan, otišao za Beograd i zaposlio se kod Nicovića.
U „Jumku“ je potrebno napraviti socijalni program. Ovako, lepo su se otarasili trista radnika. Prebacili su ih, prodali, iznajmili „Zamberu“, pa nema otpuštanja, već prelaz.
- Prodati smo kao roblje - kroz suze kaže jedna radnica.
Jedan od uzroka štrajka je i to što se „Jumko“ ovim potezom oslobodio radničkih zahteva. Kad „Jumko“ uputi radnike kod „Zambera“, nemaju nikakav socijalni program. Jednostavno, sklanja se višak radnika kojima „Jumko“ izbegava da da socijalni program.
- A kod „Zambera“ su uslovi kao u Etiopiji - kažu radnice koje ne žele da rade za kiparskog biznismena Janisa Savasa. On je, kažu, za ovih osam meseci, koliko su radili za njega, gušio njihova radnička, ali i ljudska prava. Ministar Dinkić je podržao kiparskog biznismena koji je kupio bivšu fabriku „Sloboda“. Država mu je dala subvencije da izgradi novu fabriku tekstila u Vranju i zaposli tri hiljade ljudi.
- Ako svi misle da je to dobar posao i da će uposliti nezaposlene, ako svi tako misle osim 280 radnica koje štrajkuju, onda nešto sa njima nije u redu - kaže za novine direktor Tasić.
A radnice kažu:
- Mi nemamo izbora. Ako nas direktor ne vrati na posao u „Jumko“, mi ćemo gladovati do kraja. Kod Kipranina nećemo ići ni po koju cenu. Ili „Jumko“, ili ulica. Očekujemo Mlađana Dinkića da dođe i nađe rešenje za naš problem.
Anđelka Veličković dvadeset i jednu godinu radi u „Jumku“:
- U štrajku smo već 30 dana.Generalni direktor neće da nam se obrati. Tera nas da idemo kod „Zambera“. Kod njega su nam uslovi nikakvi. Radili smo non-stop. Dođeš ujutru u pet, radiš do pet. Muka. Uopšte kući nisi. A za koju platu?
Gordana Nikolić kaže:
- Štrajk glađu se nastavlja. Ljudi su dosta bolesni i propali. I psihički i fizički. Ne mogu više da izdržim. „Jumkovo“ rukovodstvo nam se ne obraća. Što je najstrašnije, nijedan direktor nije došao od kada štrajkujemo glađu.
Njena koleginica koja ne želi da se predstavi dodaje:
- Radim osam meseci kod „Zambera“. Prvo, radilo se non-stop. Uslovi rada nisu bili nikakvi. Prekovremeno se mnogo radilo, a ništa se nije plaćalo. Godišnji odmor nismo smeli da koristimo. Mnoge stvari su nam bile uskraćene. Gazda se iživljavao nad nama. I njegovo rukovodstvo. Čak i Rumuni koje je doveo. Imao je još i neke Marokance tu. Iživljavao se nad narodom i narod je pukao, nije mogao više da izdrži. Čekali smo da prođe tih osam meseci po njegovom ugovoru i da se vratimo u „Jumko“. I sada tražimo da se vratimo u „Jumko“. Mi tražimo da se vratimo u svoju konfekciju V i da nastavimo sa radom. A oni to ne prihvataju. Oni traže da ostanemo kod „Zambera“. Mi takav posao možemo da radimo kod bilo kog vranjskog privatnika. Pod takvim uslovima. Neplaćen godišnji odmor, neplaćeno prekovremeno, non-stop radiš. Kad su bile one nenormalne vrućine, radili smo od šest do šest. I Marokanci koje je tu doveo postupali su loše. Rumuni su vukli žene za kosu, Rumunke koje su bile tu. Nađe grešku i vuče je za kosu! Stvarno je bilo loše. Zbog toga niko neće da se vrati. Ja prva to ne želim. Posle dvadeset godina rada u „Jumku“. Kod njega su ostali ljudi koji su podmićeni.
Dinkić očito ima interesantne poslovne prijatelje. Ni u Etiopiji nema takvih. Bitno je da je odobrio izgradnju fabrike i odredio šest miliona kao stimulaciju. A ko će kod Kipranina da radi? Oni koje mori glad. A glad je tu. Kuca na vrata Vranja.
Radnice ništa ne traže.Traže samo da se ugovor sa Savasom raskine i da u njihovom „Jumku“ sačekaju raspisivanje tendera i prodaju. Da ih pre svojinske transformacije ne raspoređuju kome žele. Izmučena lica žena, od rada i gladi, zagledaju nas, očekujući pomoć. Kakav je to gazda od kojeg radnici beže? Zbog kojeg štrajkuju glađu? Visoko je na devetom spratu. Bilo bi stravično da neko, halucinirajući od gladi, skoči kroz prozor. Ili se to očekuje, pa da se tek onda preduzme nešto.
