Izvor: Kurir, 13.Jul.2010, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLAD ZA MANDATOM
Zbog skorašnjih događaja u parlamentu, želeo bih da se nečega podsetimo. U izbornom sistemu Srbije političke stranke učestvuju na izborima sa svojim listama. Građani biraju njihove programe i izjašnjavaju se istovremeno o liderima tih stranaka, koji su, po pravilu, nosioci lista. Ustav iz 2006. godine kaže:
„Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poslanika“. Ova norma je posledica prirode izbora u Srbiji. Njom se štiti nesporna volja birača od drznika koji vole da trguju mandatima. Neposredan povod za ovakvo rešenje bio je pokušaj kupovine mandata od strane Bogoljuba Karića.
Na osnovu Ustava, narodni poslanik je imao ugovor sa DSS o stavljanju mandata na raspolaganje bez ikakvih uslova ili isticanja posebnih razloga u vreme kada DSS to odgovara. Na to je dobrovoljno pristao. Sve je urađeno u formi koja je besprekorna i, za razliku od nekih ranijih slučajeva, ne izaziva nikakve sumnje. Kada je poslanik o kome je reč isključen iz DSS, ostavka je aktivirana od strane ovlašćenih lica i proizvela je svoje dejstvo odmah. Ali Demokratska stranka je odlučila da štiti svoj interes, odnosno da utoli glad za mandatom koji im možda može pružiti podršku. Njihovi partneri iz G17 plus ne dele njihovo mišljenje.
Kako znaju da nemaju većinu u Administrativnom odboru, Demokratska stranka je odlučila da vrši opstrukciju. Naoko deluje besmisleno, ali ova dobro uigrana ekipa rasprodavača interesa države i razvaljivanja ekonomije ne bira sredstva da ostvari svoj cilj. Zato su prvo zakazali sednicu administrativnog odbora, koji treba da konstatuje razloge za prestanak mandata, kada su znali da ću ja biti na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Onda sam ih razočarao kada sam se pojavio. Probali su da tu tačku skinu sa dnevnog reda, ali nije im uspelo.
Videvši da gube glasanje, odmah su odložili sednicu, jer, bože moj, Boško Ristić mora negde da ide. Zakazuju sednicu za vreme kada misle da opet mogu da nategnu većinu, zatim je opet odlažu jer trik nije uspeo, a to obrazlažu navodnom potrebom da se razjasne pravne nedoumice. Onda najavljuju zakazivanje u vreme kada znaju da Suzana Grubješić iz G17 mora da putuje na Skupštinu Oebsa kao šef srpske delegacije.
Dakle, taktika je lovljenje trenutka kada neko od nas osam (od ukupno petnaest članova odbora) neće prisustvovati sednici, ne bi li ishodili odluku koja odgovara manjini! Plan podrazumeva da se sednica odlaže u beskraj, sve dok se ne dogodi „odnos snaga“ kakav priželjkuju. U svojoj zajapurenosti, Demokratska stranka ne pokazuje ni minimum obzira prema sopstvenim kadrovima, pa tera Necu Konstantinovića, predsednika odbora, da odlažući sednicu primenjuje različite aršine za istu situaciju. U jednom trenutku greota je da siroti Boško ne prisustvuje sednici, a već u sledećem: kome treba Suzana Grubješić ili Miloš Aligrudić, koji predstavlja stranku čiji je mandat u pitanju!
Zasad se još ne zna kako će se ova čudna igra završiti, ali jedno je sigurno: nije važno šta piše u Ustavu ili zakonu. Važno je samo šta je u trenutnom interesu Demokratske stranke i Borisa Tadića.
