Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GERHARD JANDL
Verujte mi, vizni režim ne čini nikoga srećnim. Neprijatan je za sve učesnike: za podnosioce zahteva za vizu koji – po letnjoj vrućini ili zimskom snegu – moraju da stanu u red ispred ambasada nakon napornog pribavljanja dokumenata, kao i za službenike zadužene za vize u ambasadama koji svakodnevno nebrojeno puta moraju da postavljaju ista pitanja i provere iste papire, i konačno je neprijatno i za ambasadore koji moraju da se muče sa – nekad opravdanim, često neopravdanim – žalbama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ako bismo mogli da pođemo od toga, da podaci svih podnosioca zahteva za vizu odgovaraju istini, procedura za dobijanje vize ne bi bila uzbudljivija od kupovine karte za autobus.
Međutim, nažalost, nije tako. Iz mnogih mesta, takođe i u jugoistočnoj Evropi, potiče još uvek organizovani kriminal, trgovina drogom, trgovina belim robljem i rad na crno. Razumljivo je da države EU žele da se zaštite od toga. Nažalost, još niko nije izmislio sistem koji bi na bolji način uzimao u obzir bezbednosne potrebe država i društva od samog viznog režima. Značajno mi je da naglasim da se uvek radi o malom postotku kršilaca zakona koji diskredituju jednu celu zemlju ili čak i jedan ceo evropski region.
Zadatak viznog režima predstavlja upravo to, da se izdvoji taj – hvala Bogu – manji broj neiskrenih iz mase podnosilaca zahteva za vizu (u austrijskoj ambasadi u Beogradu 45.000 godišnje). Zato nam šengenski zakoni propisuju da proverimo da li neko poseduje dovoljno novčanih sredstava da bi mogao sebi priuštiti skup boravak u Evropi visokih cena – da ne bi nabavljao novac kriminalom ili da ne bi morao da bude vraćen u svoju domovinu na račun, u našem slučaju, austrijskog poreznog obveznika. Iz tog razloga moramo proveriti da li je neko na osnovu svog radnog mesta i svojih porodičnih veza vezan za svoju domovinu, tako da će zanemariti rad na crno radi brze zarade mnogo novca u EU i da na taj način gurne građanina EU u nezaposlenost. Zato moramo proveriti da li neki biznismen želi da poseti firmu koja zaista postoji ili možda ipak pripada nekoj kriminalnoj organizaciji koja se predstavlja kao ozbiljno preduzeće. Morali smo takođe gorko da primimo k znanju da se kršenje zakona ne zaustavlja ispred stakla šaltera, već i da se može proširiti i na službenike zadužene za vize.
Dalji aspekat: u srpskim časopisima se uvek iznova pojavljuju oglasi "agencija" koje nude falsifikovane dokumente radi dobijanja vize obmanom. To je prevara, kriminalna radnja. Dokle god dotične "agencije" navode ljude na ilegalne radnje biće veoma teško ubediti javnost EU u to da je pravna država – u našem slučaju Srbija – toliko razvijena da se vizni režim može ukinuti mirne savesti.
Austrija i EU ne žele da postave virtuelni zid oko Balkana. Mi želimo da se Srbija, kao i druge države regiona, što je brže moguće približe EU i u potpunosti integrišu u Evropu. Iz tog razloga je za vreme austrijskog predsedavanja EU započeta inicijativa da se vizni režim bolje fokusira na svoje stvarne namene, a pre svega da se olakša za mlade. Uskoro će postojati konkretni predlozi.
Verujete mi, procedura za dobijanje vize nije "šikana" koju su osmislili birokratski mozgovi iz dosade. Međutim, u nedostatku boljeg sistema ona predstavlja nužno zlo. Mi radimo na tome da to što je nužno uredimo uz što je moguće manje zla.
[objavljeno: ]
