Izvor: RTS, 09.Jul.2009, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

G8: Iranu rok do septembra

Nije postignut dogovor šefova država najrazvijenijih država i zemalja u razvoju o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine. Pregovorima o iranskom nuklearnom oružju treba dati šansu do septembra, rekao Nikola Sarkozi. Teheran odgovara da ne odustaje od nuklearnog programa.

Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država u razvoju nisu danas uspeli da postignu dogovor o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, kako je juče predložila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << grupa G8, koja okuplja industrijski najrazvijenije zemlje sveta, usled protivljenja Kine i nekih drugih zemalja u nagloj ekonomskoj ekspanziji.

Iran neće odustati ni za jedan korak od svog nuklearnog programa, poručio je savetnik iranskog vrhovnog verskog vođe ajatolaha Ali Hameneija za međunarodna pitanja, Ali Akbar Velajati.

Velajati je naveo da zapadne zemlje ne žele da vide da Islamska Republika razvija miroljubivi nuklearni program.

"Britanija i Francuska žele da vide oslabljeni Iran za pregovaračkim stolom", izjavio je Velajati iranskoj državnoj TV mreži IRIB.

"Ali, Iran će biti prisutan na sceni još snažnije nego 'juče' i neće odustati ni za jedan korak od miroljubivih nuklearnih aktivnosti", dodao je savetnik iranskog vrhovnog verskog vođe.

Lideri G8 će razgovarati sa predstavnicima pet zemalja koje beleže brzi ekonomski rast.

Takozvana Grupa 5, koju čine Brazil, Kina, Indija, Meksiko i Južna Afrika, peti put učestvuje na godišnjem sastanku Grupe 8.

G8 i G5 razmatraju klimatske promene, razvojnu pomoć, globalni privredni rast i međunarodnu trgovinu, odnosno sve o čemu je "osmorka" već razgovarala prvog dana Samita.

Grupa 5, kao i specijalni gost Egipat, traži nastavak trgovinskih pregovora u okviru Runde iz Dohe, ističući da su zemlje u razvoju posebno pogođene protekcionizmom koji se javlja u uslovima svetske ekonomske krize.

U saopštenju Grupe 5 pripremljenom za sastanak zaključuje se da bi Runda iz Dohe pomogla da se "obnovi poverenje u svetska tržišta i spreči jačanje protekcionističkih trendova".

G5 je takođe zatražila da bude više uključena u proces donošenja odluka na međunarodnom nivou.

Učesnici Foruma velikih ekonomija o energiji i klimi (MEF), koji je održan u okviru samita G8 u italijanskom mestu Akvila, uspeli su, međutim, da postignu saglasnost o jednom drugom juče pokrenutom pitanju - da se ne dozvoli rast prosečne temperature na našoj planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.

U deklaraciji MEF-a se navodi da će zemlje učesnice sastanka raditi na tome da "identifikuju globalni cilj za značajno smanjenje globalne emisije (štetnih gasova) do 2050", ali se, kako navodi agencija Kjodo, ne pominje konkretna cifra.

MEF je pokrenut u martu, na inicijativu američkog predsednika Baraka Obame, kako bi postavio temelje za novi svetski dogovor o klimatskim promenama, koji bi trebalo da zameni važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.

Formulisanje novog protokola biće glavna tema međunarodne konferencije koja bi trebalo da se održi u decembru u Kopenhagenu.

Forum okuplja članice G8 (SAD, Rusiju, Britaniju, Nemačku, Italiju, Francusku, Kanadu i Japan), grupu G5 zemalja sa privredama u naglom razvoju (Brazil, Kinu, Indiju, Meksiko i Južnu Afriku), kao i Australiju, Evropsku uniju, Indoneziju i Južnu Koreju.

Zemlje u razvoju očekuju da industrijski najrazvijenije države na sebe preuzmu najveći teret smanjivanja emisije štetnih gasova, budući da su najviše i doprinele sadašnjoj teškoj ekološkoj situaciji. Od bogatih zemalja se očekuje i da finansijsku pomognu siromašnima da se izbore sa poplavama, žarkim talasima, nepogodama i rastom nivoa mora, koji se očekuju kao posledica globalnoig zagrevanja.

Šansa pregovorima sa Iranom

Članice G8 daće do septembra šansu pregovorima sa Iranom o nuklearnim ambicijama te zemlje, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi u Akvili.

Sarkozi je, posle razgovora sa ostalim liderima najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, naveo da će svetski lideri razmotriti situaciju sa Iranom na sastanku Grupe 20 u Pitsburgu, 24. i 25. septembra.

"Ako do tada ne bude napretka, moraćemo da donesemo odluke", dodao je šef francuske države.

G8 je, u zasebnom saopštenju, istakla privrženost diplomatskom rešenju za iranski nuklearni program, koji zapadne zemlje smatraju projektom razvoja nuklearnog naoružanja, dok Teheran tvrdi da je to razvoj civilne nuklearne energetike i odbija da pregovara o tom pitanju.

Nedavne raketne probe u Severnoj Koreji, G8 osuđuje kao opasnost za mir i stabilnost.

Lideri G8 zatražili su i hitan početak pregovora za ugovor o zabrani proizvodnje materijala za izradu nuklearne bombe i pozvali sve države da poštuju moratorijum na nuklearne eksplozije.

Predsednik SAD Barak Obama organizovaće samit o nuklearnoj bezbednosti, koji će biti održan u martu u Vašingtonu.

Zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost Mark Lipert rekao je da američki predsednik smatra da je nuklearni terorizam neposredna pretnja bezbednosti SAD.

Zbog toga želi da na dnevni red stavi razbijanje ilegalnog tržišta nuklearnim materijalom i pitanje otkrivanja i prekida ruta njegovog prenosa.

Sledeće nedelje kada se vrati u SAD, Obama će lične pozive uputiti liderima 25 do 30 zemalja.

Podrška Pakistanu

Istovremeno, lideri G8 su izrazili solidarnost sa Pakistanom u borbi protiv talibana, a susedni Avganistan pozvali da omogući da predsednički izbori, zakazani za 20. avgust, budu "verodostojni i bezbedni", tako da odražavaju volju naroda u toj zemlji na Jugu Azije.

Vodeće svetske sile pozvale su takođe na održavanje otvorenih, višepartijskih izbora u Mjanmaru i oslobađanje svih političkih zatvorenika u zemlji na Jugoistoku Azije.

Lideri grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije usvojili su ekonomsku deklaraciju i deklaraciju o klimi. Šefovi G8 vide znake stabilizacije svetske ekonomije, ali upozoravaju da rizici i dalje postoje.

Članice G8 su SAD, Kanada, Japan, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija i Rusija. Te države čine G20 zajedno sa najvećim novonastalim privredama.

Nastavak na RTS...