Izvor: RTS, 27.Feb.2012, 14:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

G20: Evrozona mora do pomogne sebi

Na sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka članica G20, vodeće svetske privrede zatražile od Evrope da izdvoji dodatna sredstva za borbu protiv dužničke krize u evrozoni. To je uslov da bi članice G20 razmotrile izdvajanje više sredstava u fond MMF-a za pomoć prezaduženim evropskim zemljama.

Vodeće svetske privrede su na samitu održanom proteklog vikenda u Meksiku poručile Evropi da mora da izdvoji dodatna sredstva za borbu protiv dužničke krize, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ako želi da joj svet pruži pomoć u tom naporu. Na taj način intenziviran je pritisak na Nemačku, koja se protivi povećanju obima fonda za pomoć prezaduženim članicama.

Države evrozone su na sastanku ministara finansija Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Meksiku obećale da će sledećeg meseca ponovo proceniti adekvatnost svog fonda za pomoć, preneo je Rojters.

To je ono ključno što je potrebno da bi članice G20 razmotrile izdvajanje više sredstava u fond Međunarodnog monetarnog fonda za pomoć prezaduženim evropskim zemljama, glavni je zaključak ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 po završetku dvodnevnog samita.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner rekao je da se većina zvaničnika slaže da MMF ne može da nadomesti odsustvo jačeg evropskog 'zaštitnog zida' i ne može da preduzima dalje mere ukoliko nije jasno šta sama Evropa planira da uradi.

"Iako su mere koje je Evropska unija dosad sprovela ublažile opasnost od katastrofalne finansijske krize, mora da se uradi više", istakao je Gajtner.

Njegov britanski kolega, Džordž Ozborn, bio je oštriji, rekavši da evrozona prvo treba da izvadi novac na sunce.

"Dok do toga ne dođe, Britanija ne namerava da poveća izdvajanja za MMF u svrhu pomoći evrozoni, a verovatno je isti slučaj i sa ostalim zemljama u svetu", rekao je Ozborn.

Nemačka, najveća evropska privreda, slala je uglavnom konfliktne signale oko toga da li je spremna da ublaži svoj stav, a našla se i pod intenzivnim pritiskom da podrži uvećanje obima fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone.

Pozitivan ishod tih pritisaka je neizvestan zbog političkih prepreka u samoj Nemačkoj.

Tamošnji parlamentarci, koji treba da glasaju o odobravanju drugog paketa pomoći Grčkoj, već duže vreme tvrde da je za povratak poverenja na tržištu i oporavak ekonomskog rasta daleko važnije da prezadužene zemlje primene fiskalnu disciplinu nego da bude povećan obim fonda za pomoć.

Na samitu je predloženo da se privremeni i stalni fond evrozone za pomoć posustalim članicama objedine u fond vredan 750 milijardi evra (hiljadu milijardi dolara).

To bi otvorilo put za druge članice G20, poput Japana i Kine, koje bi ispunile zahtev MMF-a za 500 do 600 milijardi dolara dodatnih sredstava.

Time bi se dopunio fond, trenutno vredan 385 milijardi dolara. Sve zajedno bi iznosilo gotovo 2.000 milijardi dolara za borbu protiv dužničke krize u EU.

Nastavak na RTS...

B&F Online: Od Nemačke zavisi da li će evrozona dobiti pomoć od 2 biliona evra