Izvor: Blic, 17.Dec.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Futurološke kritike
Miroslav Krleža je sanjao snove vezane za književnost, kojom se strasno bavio, i o njima pisao. I sebi samom nerado priznajem da veoma retko sanjam snove iz sfere moje osnovne profesije - pozorišta.
Ako i sanjam na tu temu, onda je to moje bezuspešno uskakanje u neku ulogu pred sam početak predstave. Obično je to komad sa stihovima, na primer „Fedra", i to u neprikosnovenom Dedičevom prevodu. Izađem u snovima na scenu i ne mogu da se setim nijednog stiha. Užas! Budim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sav u znoju.
Moj pokojni prijatelj arheolog Dragoslav Srejović, uspešan tumač snova, takve moje snove nije uopšte hteo da tumači jer su mu bili suviše providni: „Ti u pozorištu i na javi stalno izigravaš nekog spasioca. Taj tvoj san je tipičan dnevni san. Krajnje nezanimljivo."
Bivao je maltene ljut što sanjam tako nekreativne snove. Pre neki dan, posle dužeg vremena, ponovo sam usnio san na pozorišnu temu. Kao, pišem kritiku na neku našu predstavu i odlučujem se da, umesto kritike, umesto pisane reči u novinama, svakom pojedinom učesniku predstave - reditelju, glavnim glumcima i vizuelnim umetnicima - poklonim još iste večeri neki simboličan predmet.
Piscu sam uručio neku malu statuu, glumici raskošni šal, glumcu kolonjsku vodu, likovnjacima knjigu iz njihove oblasti. Oni su začuđeni, a ja im kažem da je to možda budućnost kritike.
Možda je ovaj san jedna od mogućih varijanata kritike u budućnosti. Ili bar slutnja promene. Sve se menja. Sa svakom generacijom u javnom životu pojavljuje se nešto čega ranije nije bilo.
Ovako, na javi, pitam se šta bih u tom slučaju davao onima koji mi se nisu svideli. Možda ništa. A ako to nije dovoljan znak, onda kaktus, paradajz, mućak... San je zaista bio sanjan, a komentari na javi su, naravno, šala.
Povezane vesti: Dodikova polica Čišćenje za demokratiju Nemam lepe reči Devet razloga za sreću Nesvakidašnji rečnik
.jpg)
