Izvor: RTS, 21.Okt.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Futoškom kupusu mane nema
U Futogu nema domaćinstva bez kupusišta i podruma bez bureta i rasola. Ove godine rodilo je 815 glavica kupusa po glavi stanovnika, od čega je samo jedna sedmina stara sorta belog, pravog futoškog kupusa, prvog srpskog agrarnog proizvoda sa zaštićenim poreklom.
Zabeleženo je da se na peskovitom zemljištu futoškog atara kupus uzgajao još sredinom 16. veka, a prvi zapis o izvozu potiče iz 1760. godine.
U ovom vojvođanskom selu ta tradicija se čuva: ove >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sezone je na futoškim oranicama sazrelo je 24,5 miliona glavica kupusa.
Ovde, kažu, nema domaćinstva bez kupusišta i podruma bez bureta i rasola.
"To nam je simbol sela", kaže jedan od 30.000 stanovnika Futoga Milan Jandrić, "živimo od toga, radimo, kućimo se."
U selu se kupus gaji na 700 hektara, a od preko 21.000 tone ovogodišnjeg roda, nadaleko čuvene zaštićene sorte je oko 3.000 tona.
"Pravi futoški kupus ima manje žile, belji je i kad ga presečete rastresit je, nije zbijen kao hibrid", objašnjava Oljinka Vojinović.
Jedan od proizvođača Miroljub Janković kaže da je futoški kupus mnogo teže proizvesti nego hibridne sorte, ali i da je, za razliku od hibrida, neuporedivo kvalitetniji, ukusniji, lakše se kiseli i, što je najvažnije, zdrav je i lekovit. Cena je za 30-40% viša nego za ostale sorte, a ove godine prodaje se po 20 do 25 dinara za kilogram.
Prvi srpski agrarni brend
Futoški kupus je prvi agrarni brend Srbije, sa zaštićenim geografskim poreklom, od 2008. godine.
Za zaštitu geografskog porekla i sorte, seoskom udruženju trebalo je četiri godine. Od 150 članova udruženja, samo 35 proizvođača uzgaja isključivo futoški kupus.
"Kontrolišemo proizvodnju semena i rasada kao i kontrolu svežeg kupusa", objašnjava Goran Puača, predsednik udruženja "Futoški kupus". "Ta kontrola je redovna u toku cele godine."
Za prodaju, proizvođači kupusa u Futogu odavno ne brinu. Više od trećine ukupne proizvodnje ukiseli se u selu.
"U 48 bazena koje posedujemo pokiselićemo oko hgiljadu tona kupusa", kaže Rade Ćulum, vlasnik porodičnog gazdinstva „Ćulum" koje 80% kiselog kupsa proda na domaćem tržištu, a ostalo ide za izvoz.
Prošle godine je 18 tona kiselog futoškog kupusa izvezeno u Australiju, a ove godine će se naći i na kanadskom tržištu.
Za nadaleko čuveni kiseli kupus i sarmu, kažu u Futogu, najvažniji je dobar odabir glavica i prava mera soli, na sto kilograma kupusa 2 do 2,5 kg soli.
Odali su nam i tajnu svog recepta: dobro izdubljen koren i obavezno klip kukuruza u svakom buretu.
