Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2013, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fruška gora: Propada manastir Ravanica

KO u ove dane poseti selo Vrdnik i čuveni manastir Ravanicu na Fruškoj gori i te kako se iznenadi očajnim stanjem u kome se nalazi ovaj sveti hram Srpske pravoslavne crkve. Krov na manastirskoj crkvi posvećenoj Vaznesenju Gospodnjem je truo i prokišnjava. Kiša i sneg sa krova klize niz spoljne i unutrašnje zidove hrama. - Ovako je već petnaestak godina. Vlaga nam je uništila plafon, zidove, freske, a preti i zlatnom ikonostasu sa 42 ikone. U crkvi se oseća memla, vlaga preti da ugrozi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kovčeg svetog cara Lazara, njegove mošti i haljinu, koje čuvamo u crkvi. Sestrinstvo je nemoćno da spreči propadanje hrama koji je državni zaštićeni spomenik kulture - priča tiho i bez srdžbe monahinja Varvara, starešina ovog ženskog manastira. Pokazuje velike bele mrlje na zidovima i freske kojima je vlaga obrisala likove svetaca. Oko crkvenih vrata vlaga je prekrivena novim malterom, da ne bi srušila dveri. Zlatni ikonostas, koji je rezbario Marko Vujatović, a pozlatio Petar Čortanović 1814. godine, pocrneo je i oronuo. Izgubio je svoj sjaj i izgled svetinje. MILICA SRPKINJA PRE sto godina, na Vidovdan 1912, zaslugom Dobrotvorne zadruge „Srpkinja Iriškinja“, u porti je otkriven spomenik Milici Stojadinović Srpkinji. Ispred poprsja „vrdničke vile“ održava se Dan Milice Srpkinje, koji zajedno organizuju Eparhija sremska, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Karlovačka umetnička radionica i novosadsko Malo istorijsko društvo. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika Vojvodine je pre više decenija manastir Vrdnik proglasio za jedan od najznačajnijih na Fruškoj gori, jer su u njega na Vidovdan 1811. godine donešene mošti svetog kneza Lazara. To je bio izuzetno svečan narodni događaj kome je prisustvovao karlovački mitropolit Stefan Stratimirović. - Ne zna se tačno kada je manastir sagrađen, ali ga Turci pominju u 16. veku - priča mati Varvara. - Kada su bežeći od turskog zuluma monasi iz šumadijske Ravanice u Vrdnik doneli mošti kneza Lazara, ovaj hram je dobio ime Mala Ravanica. Mošti su bile u kivotu izrađenom od kiparisa sve do 1989. kada su prenete u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu kod Ćuprije. Knežev kovčeg je prazan, ali mi čuvamo njegovu svetu ključnu kost i deo odežde koju je knez nosio. Manastir čine crkva, tri krila konaka, malena kapela sa česmom u porti, ogradni zid sa velikom kapijom i barokni zvonik. Vrdnička Ravanica je u prošlom veku bila jedan od najbogatijih fruškogorskih hramova. Imala je hiljade hektara njiva, livada i šuma. I bila je žila kucavica sela i banje Vrdnik. - U vreme Slobodana Miloševića država je brinula o manastiru. Od Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika dobili smo 1994. novac za sanaciju svetinje. A Čedomir Erdenić sa porodicom je bio 1997. najveći donator koji je finansirao obnovu jugoistočnog krila. Obnovu su pomogli i ministri Nada Popović Perišić i Bora Milačić, Jovan Knežević, Branko Lainović, Vera Lubarda, Vukašin Čupić i kompanija „Koling“. Zimsku kapelu su donirali doktori Vera i Jovan Maksimović iz Rume. Posle toga, od države nismo dobili ni dinar. Nova vlast za našu svetinju ne mari. Kada je manastir 1989. postao ženski hram, u njega je pristiglo pet monahinja iz okoline Valjeva. A sa njima i sestra Varvara Stojanović, koja je rođena 1946. u porodici Vojislava i Desanke Stanković iz sela Dragijevica kod Osečine. Doskora je manastir imao jedanaest monahinja, ali su dve preminule i ostalo ih je samo devet. Nove sestre ne dolaze, pa nema monašenja. Poslednje je obavljeno pre desetak godina. - Država nam je posle rata oduzela imanja, nije nam vratila njive i šume. Vlast je zaboravila na manastir i kneza Lazara. Zato nismo u stanju da stvaramo prihode i plaćamo porez, koji se od nas traži. Gajimo voće i proizvodimo rakiju, koju prodajemo. Od vernika i turista nemamo velike priloge, jer nas sve manje posećuju. Školske ekskurzije nam sve ređe dolaze. Dokle ćemo mi sestre i manastir izdržati, ne znamo - govori mati Varvara, razočarana što manastir propada i kao duhovni centar i kao spomenik kulture. SELO ĆIRILICE VRDNIK je poznat od 1804. kada je otvoren rudnik uglja. Vrdničani su zadržali manastirsku tradiciju da javne natpise pišu samo ćirilicom. U selu postoje „Mala radnja“, „Mala bašta“, Železnička ulica, hotel „Termal“, „Pekara u borbi protiv konkurencije“ i stara železnička stanica pretvorena u „Srpsku pivnicu“.

Nastavak na Večernje novosti...