Izvor: Blic, 30.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frenki i Stanišić svedoče protiv Legije
Frenki i Stanišić svedoče protiv Legije
Sudsko veće Haškog Tribunala odlučilo je da se bivši šef Resora državne bezbednosti Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović puste privremeno na slobodu do početka suđenja. Međutim, Tužilaštvo se žalilo na ovu odluku suda, tako da je do konačne odluke Žalbenog veća, kome je Tužilaštvo uputilo zahtev, neizvesno kada će i da li će oni i zaista izaći na slobodu.
Po rečima Zorana Jovanovića, pravnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zastupnika Simatovića, Žalbeno veće nema preciziran rok u kojem treba da odgovori na zahtev Tužilaštva. Jedan od presudnih argumenata Tužilaštva je opasnost da Simatović i Stanišić utiču na svedoke.
- Suština je da je na osnovu svih okolnosti Sudsko veće uvereno da je njihov odnos prema Tribunalu takav da će se oni pojaviti na suđenju i da ne predstavljaju opasnost za svedoke - kaže zastupnik Simatovića Zoran Jovanović i komentarišući najavu Tužilaštva da će se žaliti kaže:
Stopirana odluka
- Kada će Žalbeno veće odlučivati, to se ne zna. Ne postoji rok u kome Žalbeno veće mora odgovoriti na zahtev Tužilaštva. Ono može jednostavno da odbaci zahtev. U tom slučaju bi oni, a prvenstveno govorim o Simatoviću, istog trenutka bili slobodni. Međutim, može i da prihvati žalbu Tužilaštva - dodaje Jovanović.
Florans Artman, portparol Tužilaštva, rekla je juče za 'Blic' da će tokom dana biti podnet zahtev Žalbenom veću da se oni zadrže u pritvoru dok se ne odluči po žalbi na odluku Sudskog veća. Ona, međutim, nije želela da javno iznosi argumente koje će priložiti Tužilaštvo.
- Na zahtev tužioca, sudija Patrik Robinson je suspendovao odluku o privremenom oslobađanju, i oni ostaju u Hagu dok se Veće ne izjasni o žalbi Tužilaštva- izjavio je portparol Tribunala Džim Lendejl.
Simatović i Stanišić, ukoliko budu pušteni na slobodu, mogu se pojaviti na suđenjima povodom ubistva premijera Zorana Đinđića. Koliko svojim svedočenjima mogu uticati na dalji tok suđenja, sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda, nije želela da komentariše jer je to, kaže, domen teorijskog predviđanja. Ona ne isključuje mogućnost da se i pojave kao svedoci.
- Ako se ukaže potreba i Sudsko veće donese odluku da budu saslušani kao svedoci, oni se mogu pojaviti na sudu i za to ne treba dozvola Tribunala u Hagu. Pogotovo što se njihova imena pominju prilikom saslušanja mnogih. Praktično, oni su sastavni deo 'crvenih beretki' i bili su u vezi sa Miloradom Ulemekom - kaže Kovačević.
Na pitanje mogu li biti optuženi u zemlji iako se protiv njih vodi proces u Hagu, s obzirom da su prilikom akcije 'Sablja' bili među uhapšenima, Kovačević dodaje:
Dobrovoljna predaja
Simatović i Stanišić izručeni su Hagu iz beogradskog Centralnog zatvora. Stanišić 13. juna, a Simatović 30. maja 2003. godine.
Haško tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Stanišića (54) i Simatovića (54) 1. maja 2003. godine zbog ratnih zločina koje je formacija pod njihovom komandom 'crvene beretke', počinila u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Od sastava 'beretki' kasnije je formirana Jedinica za specijalne operacije. Oni se u Hagu terete za učešće u 'zajedničkom zločinačkom poduhvatu', čiji je cilj bio proterivanje nesrpskog stanovništva iz Hrvatske i BiH. Optuženi su za organizovanje, finansiranje i snabdevanje specijalnih snaga RDB Srbije i izdavanje naređenja pripadnicima RDB Srbije, a koji su 'izvršili zločine u Hrvatskoj i BiH'. U prvom pojavljivanju pred sudom obojica su negirali krivicu. Inače, izručenje Stanišića i Simatovića Haškom tribunalu tretiralo se kao njihova dobrovoljna predaja jer nisu imali priliku da sami to učine s obzirom da su već bili u zatvoru.
Stanišić je bio načelnik RDB Srbije od proleća 1991. do 28. oktobra 1998. godine, kada je smenjen. Pravi razlog za smenu bio je, kako su naknadno pisali mediji, njegovo protivljenje masovnoj upotrebi sile - načinu na koji je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević nameravao da reši krizu na Kosovu i Metohiji.
- 'My name is Jovica Stanišić' (Moje ime je Jovica Stanišić) - rečenica je koju je izgovorio kada se po prvi put pojavio u javnosti 1995. godine u Zvorniku. Tada je kao specijalni Miloševićev izaslanik izdejstvovao oslobađanje 120 vojnika Ujedinjenih nacija koje je Vojska Republike Srpske uzela za taoce zbog pretnji NATO da će bombardovati njene položaje. Stanišić je smatran sivom eminencijom, pominjan kao moćan čovek iz senke i druga ličnost u Srbiji. Ona koja 'drži sve konce' u svojim rukama - ima 'pod kontrolom i vlast i opoziciju, a po potrebi formira čak i opozicione stranke'.
Tiha smena
Pokraj Stanišića kada se po prvi put pojavio u javnosti stajao je tada čovek o kome se od 1991. godine mnogo pričalo - Franko Simatović Frenki. On je osnivač i dugogodišnji komandant 'crvenih beretki'. Frenki se, međutim, po prvi put pojavljuje u Kninu u proleće 1991. godine. Zvanično kao pomoćnik Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao Kapetan Dragan, koji je osnovao kamp za obuku srpskih specijalaca u Golubiću kod Knina. Od prvih generacija mladića obučenih u tom kampu kasnije je nastalo jezgro JSO.
Nakon smene Stanišića, tiho je sklonjen i Simatović. Stanišić se posle smene samo jednom oglasio kratkim pismom u kojem navodi da je za sedam godina na čelu RDB 'u zamršenim istorijskim, spoljnopolitičkim i nacionalnim prilikama' njegova služba delovala u skladu s ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, a pod stalnom kontrolom Vrhovnog suda Srbije. O Simatoviću se, osim raznih priča u medijima, ništa nije čulo u javnosti do njegovog hapšenja u vreme akcije 'Sablja'. Željka Jevtić
