Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Feb.2019, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frenki Simatović traži oslobađanje na polovini haškog procesa
Odbrana Franka Simatovića-Frenkija zatražila je danas od Haškog suda da, na polovini suđenja, Simatovića oslobodi optužbi za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.
Tadašnji oficir Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Simatović (68) optužen je, zajedno sa šefom te službe Jovicom Stanišićem, za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana, 1991-95.
Odbrana prvooptuženog Stanišića (68) odlučila je da na polovini procesa, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nakon što su tužioci okončali svoj dokazni podnesak, ne podnosi zahtev za oslobađanje.
Simatovićev branilac Mihajlo Bakrač zatražio je danas u sudnici da njegov klijent bude oslobođen po svim tačkama optužnice, zato što tužioci nisu dokazali optužbe.
Bakrač je ocenio da je Tužilaštvo napravilo "korak unazad" u dokazivanju optužbi u odnosu na prvo suđenje, posle kojeg su Simatović i Stanišić bili oslobođeni krivice.
"Oskudni i bledi dokazi tužilaštva nisu dovoljni da uvere sudsko veće da van razumne sumnje osudi optužene", rekao je Simatovićev branilac.
Osvrćući se na navode optužnice, advokat Bakrač je naglasio da tužilac "nije ponudio ni jedan ozbiljniji dokaz za optužbe da je Simatović organizovao, formirao, finansirao, obučavao ili podržavao Škorpione, Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića-Arkana, ni jedinice MUP Republike Srpske Krajine (RSK) ili Republike Srpske (RS)".
"U čitavom korpusu tužiočevih dokaza, nema nijednog ozbiljnog dokaza da je Simatović ikada, od 1991. do penzionisanja 2001, bio komandant Jedinice za antiteroristička dejstva (JATD) ili Jedinice za specijalne operacije (JSO)" SDB Srbije, rekao je branilac.
Svedoci optužbe o tome su, po Bakračevim rečima, izvodili zaključke na osnovu glasina ili medijskih izveštaja.
Odbrana je odbacila navod optužbe da je Simatović bio prvi komandant "crvenih beretki" i JSO i negirala da su te dve formacije jedno te isto isto.
"Svi dokazi pokazuju da je JSO SDB Srbije nastala tek 1996. i da je njen prvi komandant bio Milorad Ulemek-Legija", kazao je Bakrač.
On je naglasio da tokom suđenja nisu izvedeni dokazi da je SDB Srbije do avgusta 1993, imao bilo kakvu jedinicu za specijalne namene, "bilo u RSK i RS, bilo u Srbiji".
Za u leto 1993. formiranu JATD, branilac je rekao da je bila u sastavu MUP Srbije, ali da Simatović njome nije zapovedao,
Po odbrani, nisu dokazani ni navodi optužnice da su Škorpioni i Arkanova SDG, koji su počinili zločine, bili pod kontrolom SDB Srbije.
Škorpioni su bili jedinica vojske RSK, a Arkanovu gardu kontrolisale su Teritorijalna odbrana u Istočnoj Slavoniji, čiji je komandant bio Radovan Stojičić-Badža, ali i JNA, tvrdili su Simatovićevi branioci.
"Dokazi pokazuju da Simatović i SDB Srbije nisu imali nikakve veze s Arkanom i njegovom gardom. Oni su bili predmet obrade, a ne specijalna jedinica SDB", rekao je drugi branilac Vladimir Petrović
Za Arkanove zločine odgovornost pada na "TO ;i Badžu", tvrdio je Petrović, pozivajući se na nedavno svedočenje generala Aleksandra Vasiljevića.
Ražnatović je, po odbrani, u BiH ratovao na poziv vrha RS, Biljane Plavšić i Radovana Karadžića, a pod komandom tamošnje vojske ili policije, o čemu postoje dokazi.
Branilac Bakrač je tvrdio da tužioci "nisu ni pokušali" da dokažu da je Simatović, kao član udruženog zločinačkog poduhvata, "imao nameru da trajno ukloni Hrvate i Muslimane" iz delova Hrvatske i BiH.
"Razumni procenitelj činjenica, na osnovu tih dokaza, ne može zaključiti da je Simatović imao nameru da doprinese ostvarivanju zločinačkog poduhvata".
Odbrana je negirala i da postoje dokazi da je Simatović "bilo kada dobio bilo kakav nezakonit nalog od Jovice Stanišića i da ga je sproveo",
"Ne postoji nijedan dokaz da je sam Simatović samovoljno dao bilo kakav nalog ili naređenje van zakona", tvrdio je Bakrač.
Na zahtev Simatovića za oslobađanje, haški tužioci odgovoriće u četvrtak, 28. februara.
Obojica optuženih su na privremenoj slobodi u Srbiji.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.
