Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2010, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska digitalizuje kulturno nasleđe
ŠATR - Tim specijalno obučenih sekretarica i IT eksperata na širokim poljima centralne Francuske u Šatru "pakuje" evropsko kulturno nasleđe za buduću digitalnu eru.
Kompanija za koju rade, "Safig", jedna je od nekoliko evropskih firmi koje "digitalizuju" knjige i jedna od najvažnijih francuskih firmi koja sprovodi francuski plan o izgradnji velike onlajn biblioteke o kojoj pokušavaju da postignu dogovor sa američkim internet gigantom Guglom.
Budućnost tržišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << knjiga?
"Mi se nalazimo u politički osetljivom periodu", izjavio je za Rojters Kristof Dana, vođa projekta.
"Šta god da se dogodi, odrediće budućnost tržišta knjiga", dodao je on.
Pristalice pokušaja Francuske da digitalizuje kulturno nasleđe, za šta je potrebno izdvojiti 750 miliona evra, smatraju da je to spajanje kulturnog ponosa i industrijske strategije, dok skeptici ističu da je, u poređenju sa Guglovih 10 miliona knjiga, trogodišnji ugovor "Safiga" o skeniranju 300.000 knjiga iz francuske Nacionalne biblioteke samo kap u moru.
"Ovde je kao u fabrici. Mi ne proizvodimo kola, ali postoji snažna paralela", istakao je Dana.
"Safig" dobija novac po određenoj stranici, bez obzira da li se radi o romanu nekog klasika ili o belgijskom zakonu o sindikatima.
Pojedini analitičari vide i drugu paralelu - kao i u automobilskoj industriji, Francusku optužuju za protekcionizam i neprijateljstvo prema stranim kompanijama u trenutku kada se bavi "preoblikovanjem" izdavačkog tržišta vrednog četiri milijarde evra.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je istakao da Francuska neće dozvoliti da ostane bez svog književnog bogatstva, dok su intelektualci već kritikovali jednu biblioteku u Lionu zbog sklapanja "saveza sa đavolom", odnosno sporazuma o digitalizaciji knjiga u saradnji sa Guglom.
Mnogi Francuzi smatraju da Molijerovi komadi i Bodlerove pesme predstavljaju veće nacionalno blago od automobilske industrije i da država treba da im posveti posebnu pažnju.
Kraj pisane reči ili početak digitalne?
Robert Darnton, direktor Univerzitetske biblioteke na Harvardu, zalaže se čak za to da SAD preuzmu francuski model.
"Imamo tehnologiju, a možda i novac da stvorimo Republiku slova", izjavio je on u Parizu.
"Država bi trebalo da obezbedi novac za digitalizaciju onoga što nazivaju nasleđem - onoga što pripada celoj naciji", dodao je on.
Francuska je saopštila da je spremna da pregovara sa Guglom oko zajedničkog projekta, ali želi povoljnije uslove od drugih partnera, kao na primer "besplatnu zamenu".
Ako dogovor bude postignut, francuska Nacionalna biblioteka bi omogućila Guglu da koristi njene digitalizovane knjige, a za uzvrat bi imala slobodan pristup celokupnoj Guglovoj kolekciji, koja je mnogo veća.
"Mi pozdravljamo duh predloga, rado bismo razgovarali", izjavio je portparol Gugla Simon Morison.
Interesovanje za digitalizaciju knjiga prosto je "eksplodiralo" u poslednjih nekoliko godina, naveo je Rojters.
Kompanija koja se bavi istraživanjem tehnologije "Forester" procenila je da je tokom 2009. godine samo u SAD prodato tri miliona elektronskih čitača, a očekuje dupliranje prodaje na šest miliona primeraka tokom ove godine.
I dok jedni strahuju da će to biti kraj pisane reči, drugi ističu da će to omogućiti mnogobrojnima da zavire u neke primerke knjiga koje nisu dostupne široj populaciji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
