Izvor: Politika, 03.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formirati fond solidarnosti za povratak izbeglica
U poslednjih nekoliko godina došlo je do zastoja u rešavanju izbegličkih problema
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 3. avgusta – Srbija i Hrvatska treba što pre da, na najvišem nivou, postignu dogovor o rešavanju problema izbeglica, a nužno je formirati i fond solidarnosti, kaže za „Politiku” predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac povodom godišnjice hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojne akcije „Oluja” i egzodusa srpskog naroda iz Hrvatske. „Trebalo bi na najvišem nivou između Hrvatske i Srbije postići sporazum o tome kako će se nastaviti rešavati i rešiti preostala izbeglička pitanja – i pitanja stanarskih prava, suđenja za ratne zločine, pitanja prava iz radnog staža i druga. Zatim, vrlo je važno da i naša vlada i vlade u regionu jasno daju do znanja da su spremne sarađivati u toj materiji, da su spremne nastaviti politiku povratka kao deo svojih obaveza prema EU i uopšte prema međunarodnoj politici. Vlade treba da pozovu EU, UN, Savet Evrope, zemlje članice EU da im pomognu u formiranju fonda solidarnosti, koji bi na određeno vreme bio u funkciji rešavanja povratka još oko 100.000 izbeglih Srba”, rekao je on.
Da li su već učinjeni neki koraci kako bi se realizovala ta dva cilja?
Mi – SDSS i SNV – učinićemo sve da se ta dva uslova ispune. Već sada razgovaramo s našom vladom o potrebi formiranja toga fonda solidarnosti. Uputili smo pismo još pre dva meseca zemljama članicama EU i Evropskoj komisiji i ono što se sada očekuje jeste da naša vlada bude na potezu i od EU i njenih članica zatraži solidarnu pomoć u rešavanju preostalih pitanja.
Kako ocenjujete tempo povratka srpskih izbeglica u Hrvatsku?
U poslednjih nekoliko godina došlo je do određenog zastoja u povratku, kao i do zastoja u rešavanju nekih izbegličkih pitanja koja su bila definisana Sarajevskom deklaracijom ili međunarodnim dokumentima kao što je, na primer, pitanje stanarskih prava, lista za ratne zločine i pitanje penzija. Nažalost, narastanje ekonomske krize u Hrvatskoj je stvorilo pretpostavke za to da se počinje štedeti u različitim pravcima, pa onda i na sredstvima koja su rezervisana i dogovorena za izbeglice. Osim toga, odnosi između Hrvatske i Srbije u poslednje dve godine, posebno nakon što je pokrenuto priznavanje Kosova, dospeli su u fazu u kojoj u nekim područjima, uključujući i područje povratka izbeglica, nažalost, nema potrebne saradnje. Izostanak te saradnje između Hrvatske i Srbije predstavlja ozbiljan problem za naša nastojanja kao zastupnika SDSS-a, za nastojanja izbegličkih organizacija i pojedinih međunarodnih organizacija kao što je UNHCR i uopšte to predstavlja prepreku u novom otvaranju prostora za povratak.
Radoje Arsenić
-------------------------------------------------------------------
Samo hiljadu povratnika godišnje
Poslednje dve-tri godine, prema podacima UNHCR-a, u Hrvatsku se vraća oko hiljadu srpskih izbeglica, a u periodu 2003 – 2006 to je bilo oko 5.000 godišnje. Službeni podaci Hrvatske govore o 130.000 srpskih povratnika iz izbeglištva, ali to je ukupan broj izbeglih koji su podigli svoja hrvatska lična dokumenta. Procenjuje se da je od svih srpskih povratnika u Hrvatskoj zaista ostalo između 60.000 i 80.000, a ostali su ponovo otišli iz Hrvatske zbog nemogućnosti egzistencije.
R. A.
[objavljeno: 04/08/2009]
