Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formirati antipiratsku agenciju
Ne treba kupovati od onih koji nemaju fiskalnu kasu i ne izdaju fiskalne račune. U protivnom i svaki kupac piratskog izdanja postaje saučesnik u vršenju krivičnog dela, kaže Petar Živadinović, direktor izdavačke kuće „Paideja”
Petar Živadinović, direktor izdavačke kuće „Paideja” iz Beograda, jedan je od retkih izdavača koji konstantno pokreće temu piraterije knjiga. Među „Paidejinim” izdanjima na meti piratskih štampara su najpre dela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Paula Koelja, a u određenoj meri, povremeno, i druga.
– Teško je to identifikovati na tržištu, jer se prodaja dešava u zoni sive ekonomije u kojoj se plaća isključivo u kešu, a PDV se potpuno ignoriše. U trendu su i drugi oblici piraterije, pre svega neograničeno doštampavanje vlastitih izdanja, bez poštovanja autorskih prava. Ova nelegalna trgovina se realizuje javno, na trgovima, pijacama i vašarima, tokom cele godine, širom Srbije i svih srpskih zemalja – dok je centralna manifestacija u Beogradu, krajem oktobra svake godine, objašnjava Živadinović.
„Paideja” je nedavno dobila dugogodišnji spor protiv jednog prodavca knjiga na malo iz Niša. Ovaj spor, međutim, nije pokrenula „Paideja”, nego je on vođen na osnovu prijave koju su podneli ogovarajući državni organi po službenoj dužnosti. Prema rečima Živadinovića, iako je zaplenjeno samo nekoliko primeraka piratskog izdanja Koeljovog romana „Jedanaest minuta”, Opštinski sud u Nišu je za nešto više od godinu dana doneo prvostepenu presudu kojom se pomenuti prodavac osuđuje na pet meseci zatvora, uslovno na godinu dana. Slično je, kako navodi Živadinović, postupio nedavno i Opštinski sud u Kragujevcu, koji je u redovnom postupku za manje od godinu dana doneo i pravosnažnu presudu. Zbog prodaje piratskih izdanja, jedan ulični prodavac osuđen je na dva meseca zatvora, uslovno na godinu dana.
– Bez sumnje, ohrabrujuće vesti, jer su to prvi slučajevi krivičnog sankcionisanja piraterije knjiga u nas poslednjih deset godina. Obeshrabrujuće je, međutim, što se protiv vinovnika mnogo težih krivičnih dela piraterije (u pitanju su Stevo Marčeta iz Beograda, vlasnik „Leo komerca”, i Miodrag Grubišić iz Niša, vlasnik „Cvrčka”, u čijim magacinima je još 2005. godine zaplenjeno više hiljada primeraka različitih piratskih izdanja) iz, blago rečeno, nejasnih razloga sudski procesi razvlače unedogled, kao da neko želi da prođe pet godina, koliko iznosi zaprećena kazna zatvora za ova krivična dela, kako bi ona onda zastarela – kaže Živadinović.
Posebno je pitanje odnosa istražnih i pravosudnih organa kada je reč o problemu piraterije, kao što je važan i odnos medija prema tom problemu, a kako Živadinović ističe, malo je poznato da je upravo na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova došlo do izmena Zakona o krivičnom postupku. Te izmene omogućile su da se piraterija tretira kao krivično delo, koje se sankcioniše po službenoj dužnosti.
– Zahvaljujući tome, istražni organi uspevali su u ne malom broju slučajeva da svoj posao obave profesionalno i javnim tužilaštvima obezbede dovoljno materijalnih dokaza za pokretanje optužnica. A pravosudni organi, kao što vidimo, postupaju različito. Međutim, štampa, sa retkim izuzecima, ovu temu nije tretirala u srazmeri sa njenom ozbiljnošću. A reč je o „rak-rani” srpskog izdavaštva. Ponavljam ono što sam već rekao nedavno, da je srpsko izdavaštvo po kvalitetu i broju izdanja na najvišem svetskom nivou, ali da je sve drugo s njim u vezi, posebno promet knjigom, na najnižem balkanskom nivou, smatra Živadinović, uz napomenu da u borbi protiv piraterije uglavnom nema javnu podršku kolega izdavača, sa izuzetkom Zorana Hamovića, čijoj kući „Klio” neovlašćeno kopiranje stručne literature takođe nanosi veliku štetu.
Kako suzbiti pirateriju i kako objasniti čitaocu da treba da kupi originalno izdanje neke knjige, a ne njenu štancovanu kopiju, pitamo našeg sagovornika.
– Jednostavno, ne treba kupovati od onih koji nemaju fiskalnu kasu i ne izdaju fiskalne račune. U protivnom i svaki kupac piratskog izdanja postaje saučesnik u vršenju krivičnog dela. Svi moraju znati da je reč o krađi intelektualne svojine, i da je reč o istom redu pojava kao što je rasturanje falsifikovanog novca. U Grčkoj su nedavno uhapsili jednog građanina, koji je kupio piratske diskove. Poučno, zar ne, odgovara naš sagovornik.
Za trajno suzbijanje piraterije, ili svođenje na meru u kojoj postoji i u razvijenim društvima, Živadinović predlaže formiranje antipiratske agencije, koja bi u svom delokrugu imala i izdavanje knjiga, filmsku i muzičku industriju, kao i kompjuterske softvere.
M. Vulićević
[objavljeno: 14/11/2008]
