Izvor: Kurir, 06.Dec.2012, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formirana Komisija za biciklizam
Radi olakšavanja biciklističkog saobraćaja u beogradskom naselju Dorćol počelo obeležavanje "Zone 30"
BEOGRAD - Sekretarijat za saobraćaj Grada Beograda i predstavnici biciklističkih udruženja formirali su danas prvu ikada Komisiju za biciklizam u glavnom gradu.
Na osnivačkom sastanku bili su predstavnici udruženja "Ulice za bicikliste", "Ciklosvet Srbija" i "Jugocikling kampanja", zatim Biciklističkog saveza Srbije, Programa za razvoj UN (UNDP), >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Uprave Saobraćajne policije, Ministarstva za saobraćaj, preduzeća koje prioizvodi bicikle "Kapriolo" i trgovinskog preduzeća "Planet bajk".
Sekretarijat za saobraćaj je obavestio da je radi olakšavanja biciklističkog saobraćaja u beogradskom naselju Dorćol počelo obeležavanje "Zone 30".
Po Zakonu o bezbedosti saobraćaja to može biti deo puta, ulice ili naselja u kojem je brzina kretanja vozila ograničena na 30 kilometara na sat.
Na sastanku je najavljena i promena propisa da bi se u jednosmernim ulicama Beograda biciklistima omogućilo da idu u oba smera, saopštilo je Udruženje građana "Ulice za bicikliste".
Sekretar za saobraćaj Bojan Bovan obavestio je učesnike sastanka da je odvojen deo sredstava za gradske parkinge za bicikle i da očekuje predloge za izgled i lokaciju tih parkinga.
Bovan je najavio i saradnju sa Parking servisom radi obezbeđivanja bezbednih parking-mesta za bicikle u garažama i na parkiralištima.
Udruženje građana "Ulice za bicikliste" je na sastanku uručilo gradskim vlastima spisak najvećih problema biciklističke infrastrukture u Novom Beogradu.
Neke od biciklističkih staza nisu dovršene kao što je bilo planirano, na nekim mestima nema pristupa stazi zbog visokih trotoara ili drugih prepreka, ponegde je na stazi stajalište za taksi, a negde staze nisu ni obeležene, drugde su baš na stazi za bicikle stubovi, kisoci, nadstrešnice za stajališta javnog prevoza ili se na stazi neprestano parkiraju automobili.
Udruženje je uručilo i predlog novih i dopunskih trasa biciklističkih staza, sastavljen na osnovu studije Konzorcijuma Beocikling.
Na sastanku je konstatovano da je Beogradu potrebna strategija razvoja biciklističkog saobraćaja.
Računa se da Beograd, većinom u svom novom delu, ima više od 50 kilometara biciklističkih staza, a planira se još više od 300 kilometara u centralnom i prigradskom području.
Cilj udruženja građana-biciklista, kako ga utvrđuju "Ulice za bicikliste", je promena politike razvoja grada da bi Beograd postao "grad za ljude, a ne za automobile", da bi dobio pešačke trgove, prostor za bicikle, centar bez motornog saobraćaja.
Želja grupa i udruženja je da se kroz ceo Beograd može proći biciklom, koristiti ga ne samo kao rekreativno, već kao svakodnevno prevozno sredstvo jer je bicikl jednostavna i dostupna alternativa za automobilski saobraćaj koji je zagušio Beograd.
