Izvor: Politika, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Forma ideale
Starogrčka misao ,,Sve što je ljudsko nije mi strano" doživljava promenu ključnog atributa u ,,neljudsko". Postojanje se izmeće u simulakrum, kako reče Bodrijar, a naš narod je to pojednostavio u – kobajagi. Dok tamo neki kralj, ni mrtav neće da ispusti vlast, narodu se nude šarene laže. I svet se okreće! Pokazalo se da je recept one kraljice, upamćene po nadasve ,,inteligentnom" rešenju problema gladi: ,,Pa, ako nemaju hleba, dajte im kolače!", primenjiv i dan-danas. Svet opstajava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da li i postoji? Jedan od dominantnih likova u poemi ,,Pusta zemlja" engleskog pesnika T. S. Eliota – vračara – savršena je zamena za stvarnost u okviru te velike prevare življenja u nestvarnom.
Srbi se u celoj ovoj priči mogu optužiti za globalni plagijat, ali im se nikako ne sme osporiti originalnost. Kada su obmane u pitanju, naša kreativnost ima da se poštuje! Nije to stvar kulture (više nego očigledno) ugledanja na svet, idealisanja o napretku i tome slično, već nečega što je na ovom tlu mnogo važnije – snalaženja u životu. Za većinu je taj život goli opstanak, a za dovitljivu manjinu (,,kraljeve") udobno življenje na kojem zavide i kuvajtski šeici.
Kako neki mi to postižemo? Vrlo civilizovano, kad se bolje razmisli. Dopuštamo dve opcije – takozvani ,,krajnji slučaj" (metak u čelo, zalivanje cementom, kašikara, čitav rat ako treba) i onaj manje bolan, poznat kao prodavanje magle. Dobar smo mi narod, šta god o nama trabunjali strani mediji – milije nam je da prevarimo nego da tamanimo. Takođe, radije ćemo da pokrademo sami sebe nego da se mučimo sa inostranim začkoljicama. Tuđe nećemo, osim kada baš moramo, a svoje rabimo do poslednjeg sunarodnika!
Samo je naš taj asfalt koji se, tek nanesen, pretvara u spontani performans pukotina, rupa i rupčaga! Nigde na svetu ne postoje nove zgrade sa takvim napuklinama duž cele fasade! Dok se naivni novi svet još zamajava sa arhitektama i inženjerima, kod nas ceo posao začas obave investitori. I dok kvarne zemlje mažu oči ljudima nekakvim socijalnim programima, mi smo svoj narod usrećili ,,svetim trojstvom" – dali smo mu igre na sreću, gatare i neverovatne bankarske kredite u ,,Dafina stilu".
Tačno je da prosečan Srbin od svoje plate ne može da se prehrani, ali zato može, ako ima sreće, za samo gajbu piva, gaziranih napitaka ili, pak, nekoliko margarina da dobije: stan u Beogradu, audi, skuter i mnogo utešnih nagrada u vidu televizora, muzičkih uređaja i majica za one koji su baš baksuzi. ,,Vi ste jedna srećna osoba, samo to treba da otkrijete!" – poručuje ansambl televizijskih proročica, numerologa, astrologa... Tako naš narod svako malo grebe li grebe, uplaćuje loto ne žaleći vreme stajanja u dugačkim redovima (u sportu nadmašujemo i sami sebe) naliva se pivom i skuplja zatvarače, trpa u usta koje god treba grickalice iz kesica koje mogu doneti letovanje u Egiptu, kupuje regale kako bi uz njih, ako ima sreću, dobio još jedan isti takav regal.
U ovakvom konceptu prodavanja magle nema gubitnika, a to je, kažu psiholozi, najveći dobitak. Sve i da niste osvojili mercedes, mobilni telefon ili vikend u Vrnjačkoj Banji za dve osobe, prošlo vam je vreme a da to niste ni primetili. Poetičnije – ono je ubijeno. Usput ste se prijatno ošamućivali alkoholom prebogatim vitaminom Be, najeli ste se sladoleda za tri života, odeća vam blista od svih mogućih deterdženata koje ste brže-bolje trošili zbog nagradnih kupona, a probali ste i zobene pahuljice. Pa šta, to je zdravo. Nešto ste i pročitali (konačno!) kako biste uz knjigu dobili ruž za usne ili magičnu kremu za lice koja zauvek otklanja bore.
Čoveku se dešava da ga pokradu, te on klone. Sam je kriv! Prvo zbog toga što se hvali nekakvim dubokim korenima na ovom podneblju, a nema kondiciju za lopovluk. Znači, i on je prevarant. A drugo, kada je uzimao taj bajkoliki kredit zbog kojeg sada guta sedative i zaliva ih rečenim vitaminskim alkoholnim pićem, znao je da ne postoji ,,forma ideale". Kockao se, nije imao sreće, i šta sad hoće?
No, naš čovek nije prepušten sam sebi, za razliku od otuđenog, usamljenog stanovnika Zapada. Kakvo god zlo da ga je zadesilo, pred njim se pruža noć, a u njoj, na bar deset televizijskih kanala smeše mu se proročice, naučnice kojima zvezde i brojevi uvek saopštavaju nešto dobro, ili erotske umetnice sa svršenom akademijom ili ne – ko na to ovde još obraća pažnju. Uostalom, bitno je dočekati jutro. Novi dan svakako donosi sreću. U Srbiji teško da ima dana bez neke ,,ijade" – od slanine, rolera, lubenica, bicikla, ribljeg ili ,,konkretnijeg" gulaša. Dokle god je Guče i celogodišnje pripreme za taj kulturni događaj, ova zemlja neće opusteti.
Književnica
[objavljeno: ]
