Izvor: RTS, 21.Dec.2016, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Forin afers: Prekrajanje granica na Balkanu zarad mira

Forin afers: Prekrajanje granica na Balkanu zarad mira

Ugledni američki časopis "Forin afers" objavio je analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije, autora Timotija Lesa, u kojoj on zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje velike Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve u cilju mira.
Vreme je, navodi Timoti Les, za novi, radikalni pristup, kako bi se zadržao mir i uspostavila stabilnost u regionu Balkana, prenosi servis BiH regionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << televizije N1.
Ako je, kako kaže, Zapad, kao što tvrdi, zaista veran cilju očuvanja mira na Balkanu, onda je došao trenutak da se pragmatizam stavi pre idealizma i krene ka realizaciji ideje o pravilno uređenim nacionalnim državama, čija će populacija moći da zadovolji svoje najosnovnije političke interese.
Prvo, zbog podeljenosti Evrope, SAD ponovo moraju preuzeti vodeću ulogu i podržati interne fragmentacije multietničkih država na principu kako to zahtevaju manjine.
U prvom razdoblju, Vašington treba da prihvati ponudu Albanaca za federalizacijom Makedonije i zahtev Hrvatske za uspostavom trećeg entiteta u BiH, smatra Les.
U drugom, dužem razdoblju, dodaje, SAD mora omogućiti da te buduće teritorije ostvare bliske političke i ekonomske veze sa svojim većim susedima, uvođenjem dvojnog državljanstva i uspostavljanjem zajedničkih institucija, dok formalno ostaju u sastavu država u kojima su i sada.
I u trećem, konačnom razdoblju, treba omogućiti secesiju tih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomne regije.
"Hrvatski entitet" u BiH će se, piše Les, spojiti s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom, a Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova sa Albanijom.
U međuvremenu, Crna Gora, koja može ostati bez albanske enklave, mogla bi ostati nezavisna ili se spojiti sa proširenom Srbijom.
Ovi predlozi bi mogli da šokiraju one koji zagovaraju multieičnost, jer je multietičnost lepa ideja, ali neostvariva, navodi autor.
Ovakvo rešenje jeste komplikovano, navodi Les i dodaje da će, međutim, odvajanje umesto prisilnog suživota eliminisati rizik od ponovnog sukoba.
Konačno, smatra on, Sjedinjene Američke Države moraju da završe posao koji su započele na Balkanu.
Les, inače bivši šef britanskog konzulata u Banjaluci i direktor agencije "Nova Evropa", koja se bavi procenom političkog rizika u istočnoj Evropi, smatra da je BiH najslabija država regiona.
Navodi da i Srbi i Hrvati žele određene izmene u Dejtonskom sporazumu, sporazumu koji je, kako ističe, osetljivi skup kompromisa koji drže tu zemlju ujedinjenom.
U Makedoniji, politički lideri iz velike albanske manjine traže federalizaciju države zasnovanu na etničkim principu.
Na Kosovu, srpska manjina insistira na stvaranju mreže samoupravnih enklava sa što većom nezavisnošću od centralne vlade. U Srbiji, u Preševskoj dolini, Albanci agituju veću autonomiju. U Crnoj Gori, Albanci zahtevaju entitet. A na Kosovu i u Albaniji, nacionalisti se bore za jedinstvenu albansku državu.
Veliki izazov, navodi autor teksta, a prenosi regionalna N1 TV, nalazi se pred Zapadom – da li da prepozna i uvaži legitimitet tih zahteva i radikalno promeni pristup prema Balkanu ili da, pak, nastavi sa trenutnim smerom i time rizikuje da se ponove sukobi na ovim prostorima.
"Zapad je u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije početkom 90-ih godina prošlog veka odlučio da podrži model multietničnosti viđen kao održiv, čak i poželjan, princip koji će promovisati pravdu i sigurnost za razliku od nacionalizma koji je prepoznat kao izvor nestabilnosti u Evropi. Ali nije ni slutio šta će ubrzo uslediti.
Na nesreću, ta odluka zapadne politike je zanemarivala osnovna prava i interese manjinskih grupa, koje su sebe u tim državama doživljavale kao građane drugog reda, što je ubrzo rezultiralo sukobima. Kako bi zaveo mir, Zapad je poslednje dve decenije uložio ogroman napor i trud da bi državama bivše Jugoslavije nametnuo rešenje. U početku, Vašington je imao vodeću ulogu na Balkanu, ali se u poslednjih deset godina povukao i prepustio vodeću reč Evropskoj uniji.
EU je promenila pristup u odnosu na SAD i pokušala da države zapadnog Balkana motiviše članstvom u Uniji, nadajući se da će to transformisati loše autoritarne države u demokratske, uređene političke zajednice, gde će se poštovati sva ljudska prava, pa i prava manjina.
Jedno kratko vreme, ta politika je izgledala kao dobitna kombinacija. Međutim, pokazala se vrlo nerealnom i neodrživom zabludom Evrope – da će manjine žrtvovati borbu za svoja prava i sigurnost zbog ekonomskih benefita.
Zbog toga, iz dana u dan, svedočimo da "države poput BiH, Kosova i Makedonije sve više stagniraju, dok njihovi homogeniji susedi, poput Albanije, Hrvatske, pa čak i Srbije, počinju da napreduju", naveo je Les.
Da bi se situacija dodatno zakomplikovala, primećuje, Rusija koristi svoj uticaj kako bi zaustavila proces integracija BiH, ohrabrujući bosanske Srbe u njihovim nastojanjima za otcepljenjem. Turci, s druge strane, pružaju podršku nezadovoljnom muslimanskom stanovništvu u regiji, pre svega Bošnjacima i makedonskim Albancima.
I "kao šlag na tortu", manjine pokušavaju preuzeti kontrolu nad svojom sudbinom, tražeći pravo na zasebnu teritoriju u državama koje prioritet pre svega daju većini. Ta kombinacija faktora već uveliko destabilizuje Balkan, a, sa druge strane, preti potkopavanju postjugoslavenskog političkog rešenja, smatra Les.
Autor navodi i da je autoritet EU na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina ozbiljno uzdrman.
Evropske diplomate nisu uspele da reše političku krizu koja dve godine potresa Makedoniju, a koja je započela kada su lideri iz vladajućih stranka, inače pobednika prevremenih izbora, bili upleteni u aferu korupcije i kriminala, i prisluškivanja. EU takođe nije uspela da sklopi ugovor za normalizaciju odnosa između "Srbije i Kosova (u stvari, odnosi između dveju vlada idu silaznom putanjom)".
Možda se, dodaje Les, najozbiljniji udar na autoritet Brisela dogodio održavanjem referednuma u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska o Danu RS, iako su zvaničnici EU jasno iskazali stav protiv održavanja referenduma.
Evropa bi, smatra, mogla da nastavi sa dosadašnjom politikom i time rizikuje da nezadovljstvo kod manjina poraste do tačke usijanja, koja će dovesti do novih sukoba. Neki analitičari smatraju da EU treba više da se potrudi na promociji regionalne saradnje, demokratije, transparentnosti, ekonomskog razvoja... Međutim, to su puste želje i najverovatnije neće doneti rezultat.
"Ima i onih koji smatraju da Brisel treba da primeni "vašingtonski pristup", odnosno da bude oštriji prema neposlušnim političarima, ali bi taj pristup takođe bio pogrešan jer bi, na primer, bosanske Srbe zasigurno gurnulo u ruke Rusiji", zaključio je Les, prenosi bosanski servis regionalne televizije N1.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti

Rješenje za mir: Stvaranje "velike" Srbije, Albanije i Hrvatske

Izvor: Nezavisne Novine, 21.Dec.2016

SARAJEVO - Ugledni američki časopis "Foreign Affairs" objavio je analizu političke situacije na prostoru bivše Jugoslavije, autora Timoti Lesa, u kojoj on zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje "velike" Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve s ciljem mira, prenosi N1...Les, bivši šef britanskog...

Nastavak na Nezavisne Novine...

Amerikanci tvrde: Do mira na Balkanu preko velike Srbije, Albanije i Hrvatske

Amerikanci tvrde: Do mira na Balkanu preko velike Srbije, Albanije i Hrvatske

Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2016

"Forin afers" iznosi ideju o novom prekrajanju granica na prostoru zemalja bivše Jugoslavije. SAD moraju da završe posao koji su započele na Balkanu AMERIČKI časopis "Forin afers" objavio je analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije, autora Timotija...

Nastavak na Večernje novosti...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.