Izvor: Večernje novosti, 31.Avg.2014, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Forenzičari MUP Srbije, krv krije stotinu dokaza

DOK prolazite kroz lavirint nepovezanih zgrada, liftova i nelogično razbacanih prostorija, sve nepogrešivo podseća na običnu, klasičnu policijsku stanicu. Rekli su nam da ćemo u zdanju Ministarstva unutrašnjih poslova u Kneza Miloša videti najmoderniju laboratoriju za kriminalističku forenziku u regionu i jednu od najboljih u Evropi, ali dok koračamo hodnicima zaista je teško u to poverovati. Sve dok DNK analitičar Anđelka Vučetić - Dragović nije ogrnula beli mantil i otvorila nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vrata. I mi smo dobili „medicinsku“ opremu pre ulaska. Neke od prostorija koje predstavljaju sterilne zone mogli smo da posmatramo samo kroz spoljne prozore, jer, kako nam je Anđelka objasnila, najstrože se pazi da ne dođe do kontaminacije prostorija u kojima se radi, kao i bioloških tragova. - Nalazite se u jednoj od laboratorija Nacionalnog kriminalističko - tehničkog centra, a od svih koje imamo ova je najmodernija - predstavlja domaći DNK analitičar. - To je objekat koji služi za analizu DNK. U izgradnju, nabavku opreme i obuku kadrova uloženo je više od tri miliona evra. Sve je napravljeno od specijalnih materijala i u skladu sa svim standardima koje treba da ima jedna forenzička DNK laboratorija. Podovi su antistatički, a zidovi laboratorije su napravljeni od specijalne plastike koja ne dozvoljava zadržavanje prašine. Temperatura se uvek održava na istom nivou, a specijalni filteri služe za prečišćavanje vazduha kako bi uvek bio svež. Bezbroj modernih mašina podeljeno je u nekoliko prostorija. U hodniku nailazimo na specijalni frižider koji, kako nam je Anđelka objasnila, održava stalnu temperaturu od „skromnih“ -70. - Ovde se čuvaju DNK izolati iz svih bioloških tragova koji su rađeni od početka rada naše laboratorije. Skladište se u slučaju potrebe za ponovnu DNK analizu, na primer ako neko zatraži superveštačenje - objasnila nam je naša sagovornica. Inače, analiziranje tragova sa mesta zločina obavlja se u nekoliko faza. Prema rečima Dragana Mijovića, zamenika načelnika Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, u ovoj DNK laboratoriji se uglavnom analiziraju biološki tragovi uzeti sa mesta zločina. Tragove pribavljaju krim-tehničari koji nisu neposredni deo NKTC, ali su neraskidivi deo lanca dokaznog postupka i usko sarađuju sa njima.NAJTEŽI ZLOČINI ZAPOSLENI u NKTC ne uzorkuju tragove sa mesta zločina, ali kada su najteži slučajevi u pitanju oni zajedno sa krimi-tehničarima nadziru rad na terenu. Mnogi od njih videli su šokantne prizore i slučajeve od kojih se „običnom“ čoveku zavrti u glavi. Zamenik načelnika NKTC Dragan Mijović kaže da su za njega najznačajniji slučajevi u karijeri oni u vreme akcije „Sablja“, ali da je teško reći koji je najšokantniji slučaj. - Uvek je jako teško kada su deca žrtve koliko god da ste navikli na potresne stvari. Mislim da se sa ovim slažu sve moje kolege - kaže Mijović. - Oni su obučeni da otkrivaju tragove, da ih pravilno fiksiraju, uzorkuju, spakuju i transportuju do nas - kaže Mijović. - Ti ljudi su vrlo dobro obučeni, jer je važno da oni na terenu ne naprave propust i slučajno unište tragove. Bez njih forenzika ne može da funkcioniše. Na terenu je, objašnjavaju nam, dovoljno da uzmete jedan bris sa nekog predmeta kako bi se utvrdilo da li na njemu postoje biološki tragovi. Taj proces traje više sati i kada se utvrdi prisustvo nečijeg DNK, na redu je upoređivanje. - Na primer, kada je Tijana Jurić nestala uzeli smo uzorke od njenih roditelja. U pitanju je običan bris izuzet sa bukalne sluznice obraza iz usne duplje - kaže naš sagovornik. - Kada je moguće bris, to jest nesporni uzorak se uzima od oba roditelja jer tako sa većom verovatnoćom možemo izvršiti poređenje. Isti princip rada je i sa drugim zločinima. Inače, DNK analiza je vrlo osetljiva metoda i potrebna je mala količina traga da bi se dobio DNK profil. Često je dovoljan samo kratak kontakt sa nekim predmetom ili dodir da bi se iz epitelnih ćelija kože izolovao DNK molekul i dobio DNK profil. Kod bioloških tragova koji su bili izloženi ekstremnim uslovima spoljašnje sredine kao što su visoke temperature, vlaga, kiša i drugo, biološki materijal može biti uništen ili degradiran tako da se iz njega ne može „izvući“ DNK profil, objasnili su nam forenzičari NKTC. Sa druge strane, biološki tragovi jako dugo mogu da opstanu ako su zaštićeni od spoljnih uticaja.ZAKON STOPIRA MAŠINU U JEDNOJ od prostorija DNK laboratorije nalazi se najskuplja i najimpozantnija mašina, koja nikada nije ni upaljena. - Ovaj uređaj služi za pravljenje nacionalne baze DNK i može da obradi veliku količinu uzoraka za kratko vreme. Ali kako mi još uvek nemamo zakon koji reguliše pravljenje takve baze, ovaj aparat čeka bolje dane - rekla nam je DNK analitičar Anđelka Vučetić Dragović. - S obzirom na njenu vrednost, ne isplati se da je palimo dok se ne reši pravna regulativa. Još jedan problem sa kojim se oni susreću je kada se u DNK laboratoriju dostave tragovi na kojima su mešani DNK profili. - To nam govori da je više ljudi ostavilo svoje biološke tragova na tim predmetima - kaže Mijović. - Dobar primer je kada se novčanice dostave kao trag. Iz biološkog materijala izuzetog sa njih obično se dobijaju mešani DNK profili jer je novac prošao kroz ruke velikog broja ljudi. Tada je neophodno da se u laboratoriji izdvoji svaki pojedinačni profil i utvrdi koje su sve osobe bile u kontaktu sa tim tragom. Zaista nam je sve delovalo kao da smo ušli u neki od holivudskih visokobudžetnih filmova, zato smo morali da pitamo kolika je sličnost naše forenzike sa onim što vidimo na televiziji. - Organizacija posla u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru nije kao u serijama i filmovima, ali to nije tako ni u Americi - objašnjava Mijović. - Nikada isti čovek ne odlazi na teren, uzima uzorke, analizira tragove i sprovodi istragu. To je tako snimljeno zbog atraktivnosti. Ali metode koje mi koristimo su 90 odsto kao na filmu. Zahvaljujući donacijama, pre svega Evropske unije, ovaj centar je zaista na svetskom nivou.DONACIJE LABORATORIJA za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP izgrađena je 2006. godine u okviru „CARDS“ programa Evropske agencije za rekonstrukciju. Donacija za izgradnju prostora u kome se laboratorija nalazi od oko 120.000 evra stigla je od Španije. Sredstva od oko 2.400.000 evra za opremanje laboratorije, kao i stručnu obuku osoblja, dala je Evropska agencija za rekonstrukciju, dok je Srbija za finansiranje njene izgradnje iz budžeta izdvojila 700.000 evra. Analiza DNK je samo deo NKTC, ali posao u ovom centru je znatno širi. On obuhvata i analiziranje različitih supstanci kao što su droga, eksplozivi, zapaljive i druge materije. U drugoj laboratoriji koja izgleda znatno „običnije“ od one u kojoj se analizira DNK, dočekao nas je forenzičar za hemijska ispitivanja Predrag Jović. Njegov posao je da kaže da li je neka materija narkotik, odnosno da li je u pitanju zapaljiva supstanca, eksploziv ili nešto treće. - Ovde se između ostalog radi veštačenje tragova sa mesta požara - objašnjava Jović. - Na primer, uzorkovana paljevina se donese i moj posao je da utvrdim da li u njoj postoje tragovi nekih zapaljivih supstanci. Na osnovu toga se kasnije utvrđuje da li je požar podmetnut ili ne. Teško je staviti u jedan tekst sve ono što se radi u okviru NKTC. Veliki broj laboratorija, koje se pored Beograda nalaze i u Novom Sadu, Nišu, Užicu, obavljaju daktiloskopske, fizičko-hemijske, sudskomedicinske, biološke, trasološke, balističko forenzičke analize i veštačenja, kao i veštačenja dokumenata i rukopisa, video-zapisa, glasa i audio zapisa. Kako objašnjava Dragan Mijović, ovde je čitav spektar nauka i naučnih disciplina u službi rešavanja zločina.

Nastavak na Večernje novosti...