Izvor: RTS, 11.Okt.2013, 19:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fond za razvoj ili za bacanje para?
Posle odluke Ministarstva privrede da blokira odobravanje kredita iz Fonda za razvoj, iz Vlade najavljuju nastavak rada Fonda, ali sa većom kontrolom dodele kredita. Privrednici i stručnjaci upozoravaju da je povoljnije kreditiranje neophodno privredi, ali da se zna po kojim kriterijuma.
Iz kase Fonda za razvoj 52 preduzeća su očekivala kredite sa kamatom manjom od tri odsto na pozajmice od skoro miliona evra. Umesto toga, dočekala ih je Vladina odluka o stopiranju pozajmica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zbog ranijih propusta - nedostaka jasnih kriterijuma za odobaravnje i procene rizika.
Savetnik ministra privrede Dušan Pavlović smatra da se Fond pretvorio u fond za bacanje para.
"Ako bi Fond hteo da nastavi da daje kredite, mora da promeni dva kriterijuma. Prvo, da zna zašto se nekom preduzeću daje, a nekom drugom ne daje kredit i drugo, da se zna koji je kriterijum za procenu rizika nekog kredita", objašnjava Pavlović.
Fond za razvoj raspolaže sa 217 milijardi dinara, od čega je 40 odsto do sada naplaćeno, isto toliko nenaplaćeno, a 20 odsto se plaća sa kašnjenjem.
Ministarka energetike i članica Upravnog odbora Fonda za razvoj Zorana Mihajlović kaže da se proces ne možete zaustaviti, ali se može bolje kontrolisati.
"Ekonomija je kao bicikl, pedale se okreću. Fond za razvoj će nastaviti da radi, ali će svakako kontrola i to kako se daju krediti da bude mnogo intenzivnija", dodaje Mihajlovićeva.
Stručnjaci kažu da se i ranije dosta govorilo o propustima u radu Fonda i da bi sada trebalo da se postavi i pitanje odgovornosti za dodelu kredita.
"Godinama se priča o tome da Fond za razvoj predstavlja surogat banku i da služi za transfer novca, naročito po političkoj liniji. Vrlo često su kredite dobijala preduzeća koja to ne zaslužuju, koja su velika i mogla su i od komercijalnih banaka da uzimaju kredite", objašnjava urendica magazina Ekonometar Radojka Nikolić.
Za mnoge privrednike, posebno male, krediti Fonda za razvoj bili su spas i redovno su ih otplaćivali, zbog čega apeluju da se sa takvim povoljnim kreditranjem nastavi.
"Ako određene industrije, a kod nas su poljoprivreda i IT industrija prepoznati kao šanse za Srbiju, znamo da se profitne stope u tim industrijama kreću 10 do 15 odsto, onda je normalno da kreditna zaduženja imaju opterećenje ispod te proftne margine", kaže Vladan Atanasijević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Osim da se Fond za razvoj reformiše, postoji i opcija da postane Garantni fond, koji ne bi odobravao, već bi samo garantovao za kredite koje bi dodeljivale banke pod uslovima povoljnijim nego što su sada.
