Izvor: Večernje novosti, 03.Dec.2013, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fond "Privrednik": Biraju vredne i čestite
KO se bogati, a ne daje, onaj jača sebe, a slabi narod. A narod srpski je snažan onoliko koliko je snažan najslabiji među nama i bogat onoliko koliko ima najsiromašniji među nama! Da ove rečenice koje su, istovremeno, i svojevrsna opomena u ovom vremenu sebičnosti i besprizornog bogaćenja koje je zavladalo i srpskim društvom, nije potvrdio sopstvenim životom, ime i delo njihovog autora Vladimira Matijevića (1854-1929), bogatog Srbina sa Banije bi odavno bili zaboravljeni. Ovako, oni ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo da žive i danas, već su i svojevrstan i uzvišen putokaz. - Matijević je 1897. godine u Zagrebu osnovao Fond „Privrednik“ i tako stvorio uslove da se, do kraja Drugog svetskog rata kada su ga ukinule komunističke vlasti, besplatno iškoluje čak 40.000 najdarovitjih devojčica i dečaka iz vaskolikog Srpstva. To je misija koju mi danas nastavljamo - potvrđuje, u skromnim prostorijama u Novom Sadu u kojima je „Privrednik“ reosnovan 1993. godine, njegov sadašnji upravitelj prof. dr Jovan Radić. Ne treba smetnuti s uma, nastavlja sagovornik „Novosti“, da je kada je Matijević uz koga su, i moralno i novcem, stali najumniji Srbi tog doba poput Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Jovana Cvijića ili porodice Dunđerski, školovanje bilo retkost i da je, zahvaljujući njemu, nastala nova srpska elita čije glavno oružje bilo znanje. Sam bez poroda, on je tako stvorio armiju zahvalnih potomaka, a njegov primer su, vrlo brzo, počeli da kopiraju mnogi, pa su Hrvati, recimo, samo godinu-dve docnije osnovali svog „Hrvatskog radišu“. - Da se fond finansira prilozima imućnih, a da se njegovim sredstvima, pod Matijevićem geslom „Rad, štednja, čestitost“, školuju daroviti i vredni a siromašni, načela su kojih se pridržavamo i danas - kaže Radić. AMBASADORI ŠIROM SVETA Gotovo da nema primera da je neko od pitomaca po završetku školovanja prekinuo vezu sa Fondom, a svi oni koje su putevi odveli u svet redovno ugošćuju sadašnje pitomce prilikom usavršavanja van granica Srbije. Štaviše, pomoć nude i oni koji nisu bili njegovi stipendisti, pa se tako, baš ovih dana, iz Njujorka javila doktorand prava Nataša Čolović, da pomogne, ali i da bude ambasador „Privrednika“ u SAD.- Za 20 godina koliko je prošlo od reosnivanja, do najvišeg obrazovanja je stiglo 2.000 naših pitomaca, mladih Srba iz cele Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske... Pošto potiču iz siromašnih porodica, većina njih se, bez obzira što stipendije nisu naročito visoke (mesečni iznos je 8.500 dinara čemu, međutim, treba dodati i povremene jednokratne pomoći i besplatne kurseve jezika i računara), bez Fonda gotovo sigurno ne bi mogla da se školuje. A danas su predavači ili istraživači na prestižnim domaćim i svetskim univerzitetima i naučnim laboratorijama, uspešni lekari, inženjeri, pravnici... - Pitomce su, nekada, po daru i vrednoći, inače birali sveštenici i učitelji koje je, i po najzabitijim srpskim krajevima, mobilisao Matijević - objašnjava Radić model „regrutovanja“ stipendista Fonda. - Danas, u vremenu modernih komunikacija, oni se sami javljaju, ali moraju da ispune vrlo stroge kriterijume. Tako studenti moraju da imaju prosek ocena od najmanje 8,50 a učenici od 4,50. Drugi kriterijum je, razume se, njihovo materijalno stanje. Do ove godine, najniži prosek studentskih ocena je, inače, bio 9,50 a učeničkih 5,00. Smanjen je, ne zato što nije bio dovoljan broj kandidata sa tim uspehom, naprotiv, već da bi šansu lakše dobili oni najslabijeg materijalnog stanja. - Kada neko dete, u krajnjoj materijalnoj oskudici, uspe da ostvari prosek od 8,50 to je više od podviga i to valja nagraditi - objašnjava Radić. - Broj onih koji zadovoljavaju kriterijume je, svake godine, nažalost dvostruko veći od broja stipendija koje Fond može da da, ali nas to dodatno motiviše da radimo još više i da što većem broju njih damo šansu koju oni, vredni i pametni kakvi jesu, koriste bez izuzetka. ODANOST - ZAUVEK! A šta pitomcima „Privrednika“ znači njegova pomoć i kako mu se odužuju za dobrotu najbolje govore reči Danke Lučić iz Sivca. - Sve u mom životu bi bilo neuporedivo teže i potpuno neizvesno da nije Fonda - kaže devojka od nepune 23 godine koja, sa prosečnom ocenom deset, upravo završava magistarske studije primenjene matematike na novosadskom PMF.- Otuda i beskrajna zahvalnost, i čvrsta rešenost da uz Fond budem zauvek!
Nastavak na Večernje novosti...
