Izvor: Politika, 30.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiskalna segregacija
Svaka čast advokatima. Još jednom su pobedili državu koja je htela da im finansije iz sfere „paušalnog” prevede u fiskalne tokove!
Ovu rečenicu sam napisao na ovom istom mestu, istim povodom, pre više od tri godine. Ništa se nije promenilo, osim što su advokati, ovoga puta uz pomoć lekara, ubeležili još jednu pobedu u poreskoj skrivalici sa državom.
Amandmanima skupštinske većine, prekrojen je predlog zakona i sprečeno da advokati i lekari, budu izjednačeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa ostalim građanima ove zemlje. Za razliku od pekara, mesara, frizera, cvećara.., oni neće morati da se fiskalizuju, to jest da pacijentima i klijentima izdaju fiskalne račune. Odličan primer kršenja ustavne odredbe o jednakosti svih građana pred zakonom, ali s obzirom na to da je to njihov teren, advokati i pravnici sigurno imaju drugačije tumačenje i obrazloženje ovog pravnog izuzetka.
Zašto bi Risto kasapin i Živko pekar morali obavezno da vam daju fiskalni račun za trista grama mlevenog i somun kad je skupština takve „gnjavaže” oslobodila „siromašne” advokate i privatne lekare.
Tako advokat, koji može da ostvari zaradu od više desetina hiljada evra (a takvi nisu retki), plaća porez paušalno kao Blagoje obućar.
Čak i pod pretpostavkom da su advokati i lekari u pravu, da navodno fiskalne kase nisu primerene njihovom poslovanju, oni bi trebalo da shvate da njihove finansije moraju da budu javne i da se ukine „solarno plaćanje”. Uostalom za kontrolu finansija lekarskih i advokatskih u razvijenom svetu davno su pronašli lek.
Može ova vlast iz petnih žila da se upinje da dokaže kako nije ista kao ona prethodna, da je bolja, da ne krade, da hapsi lopove koji su pokrali državu za stotine miliona evra, ali ovaj primer pokazuje da sadašnja vlada radi isto što i prethodne tri – gleda kroz prste povlašćenima.
Svaki put kad ministar finansija, prvi poreznik ili neki drugi državni birokrata izađe i javno pozove građane da uzimaju fiskalne račune u bakalnicama, kod majstora, u supermarketima, ja ću (evo javno obećavam) uraditi suprotno i reći: „Ne hvala, ne treba!” Po mom skromnom sudu to je najmanje što svaki pošteni poreski obveznik u Srbiji može da učini. Jeste da je ovo zemlja apsurda ali preteraše u diskriminaciji i segregaciji građana. I nije im prvi put.
Setite se samo dugova za struju, preregistracije vozila, legalizacije i građevinskih dozvola, TV pretplate… Na kraju svi mi koji redovno plaćamo obaveze ispadamo smešni, da ne kažem budale. A država, to jest oni koji je vode, nastavljaju s tom nakaradnom politikom.
Vlast nema snage da se izbori s lekarskim i advokatskim lobijem, ali onda neka to javno kaže, poštenije je nego da se pravi da ništa nije bilo. Možda naivno veruju da narod ne zanima tamo nekakav amandman na komplikovane poreske propise. Možda su tu i u pravu, ali grdno se varaju ako misle da narod ne zna šta je fiskalna kasa, a šta paušal. Narod se odlično razume u sve vrste plaćanja.
Nikola Trklja
objavljeno: 31.05.2013.
