Izvor: Blic, 17.Mar.2013, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansiranje javnih RTV servisa u regionu iz pretplate, oglasa, budžeta
Javni RTV servisi u zemljama regiona finansiraju se mahom iz pretplate ili takse i prihoda od oglašavanja, a jedino u Crnoj Gori direktno iz budžeta.
Građani regiona za javni RTV servis izdvajaju mesečno izmedju tri i 12 evra. Zbog problema sa naplatom, plaćanje je u nekim zemljama vezano za račune za struju, telefon ili za porez.
Crna Gora je iz istog razloga, pre više godina, prešla na finansiranje direktno iz
"Televizijski porez"
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Krajem prošle godine podigla se bura u hrvatskoj javnosti pošto je Milan Živković, glavni savetnik za medije Ministarstva kulture najavio mogućnost uvođenja tzv. televizijskog poreza umesto pretplate. On je tada rekao da pretplata neće biti ukinuta, ali da je više ne bi plaćali svi koji imaju TV prijemnik, niti bi svi plaćali isti iznos. Tako bi, na primer, visina pretplate zavisila od dohotka, a ne bi je plaćali, na primer, nezaposleni. Resorna ministarka je demantovala te navode, ističući da je medijska strategija tek u fazi izrad.
budžeta, dok se u Hrvatskoj nedavno pojavila ideja da se umesto TV pretplate plaća TV porez čija bi visina zavisila od prihoda.
Dok je u Crnoj Gori TV pretplata bila priključena na telefonski račun, naplata je dostizala jedva 60 odsto, a kada je to prestalo, naplata je pala na simboličnih 10 odsto. Vezivanje televizijske pretplate za račun za struju takođe se pokazalo kao neuspešno.
Prema sadašnjem zakonu, RTV CG dobija 1,2 odsto sredstava opštih budžetskih prihoda, ali, kako objašnjavaju u toj medijskoj kući, ni to nije siguran model finansiranja.
Primera radi, RTV CG sada godišnje dobija oko sedam miliona evra, dva miliona manje nego što je dobijala kad su opšte finansijske prilike u državi bile bolje.
Kad je punjenje budžeta slabije, automatski se smanjuju i sredstva koja se izdvajaju za potrebe javnog serisa, pa iz te kuće stoga predlažu model po kome bi se za potrebe javnog servisa izdvajalo 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Računa se da bi taj model bio prihvatljiv za standarde EU, da bi obezbedio stabilno finansiranje RTV CG i omogućio čak i određene investicije, recimo, u digitalizaciju televizijskog signala, što bi Crna Gora morala da završi do 2015.
U Hrvatskoj javni RTV servis finansiraju građani putem mesečne pretplate koja iznosi 80 kuna (10,5 evra) i nije vezana za druge račune.
Građani plaćanjem pretplate u ukupnim prihodima HRT učestvuju oko 70 odsto, dok prihodi od marketinga čine 30 odsto, pri čemu je oglašavanje na javnom servisu ograničeno na devet minuta po satu.
U BiH javni radio-televizijski sistem BiH ima tri emitera - Radio-televiziju BiH (BHRT), RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske, i svi se finansiraju od takse koja u čitavoj BiH iznosi 7,50 konvertibilnih maraka (3,75 evra), a prihodi se dele po posebnojšemi.
RTV pretplata se prikuplja i deli u okviru entiteta, tako što 58 odsto prikupljene pretplate iz RS, odnosno Federacije BiH, odlazi entitetskom javnom servisu, a 42 odsto iz oba entiteta javnom servisu BiH.
TV pretplatu je 2011. godine prestalo da plaća 60.000 domaćinstava u BiH, a 2012. godine je taj broj dodatno porastao. Predstavnici RTV BiH upozoravaju da će javni servis doživeti potpuni finansijski kolaps ukoliko se nastavi takav trend.
Slovenački javni servis se finansira iz pretplate i prihoda od oglašavanja. Pretplata iznosi 12,11 evra mesečno, a obavezni su da je plaćaju svi koji imaju TV prijemnik.
U Makedoniji se TV pretplata plaća kao radiodifuzna taksa koja iznosi 190 denara (oko tri evra). Taksa se plaća Poreskoj upravi kako bi se obezbedila što bolja naplata.
Povezane vesti: Evrosong 2013: Ko nam "preti" iz komšiluka? Balkanske zemlje čestitaju EU, žele da budu deo Evrope mira Austrijanci: Hrvatska treba da bude poslednja članica EU Slovenija razmišlja o upućivanju policijskog atašea u BiH Balkan se topi na plus 40: Talas vrućine zahvatio ceo region
