Izvor: Politika, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijski lešinari
Neuspeli pokušaj prodora malo poznate i malo moćne rumunske kompanije "Kuprom" na srpsko tržište i to u njegovoj trenutno veoma osetljivoj i bolnoj tački, sa namerom da se ostvari "jedna jugoistočnoevropska imperija bakra", naišao je sasvim opravdano na brojne i različite komentare. Nastala je čak sintagma "slučaj Kuprom".
On nas je podsetio na onu čuvenu američku priču o prvom milionu dolara u džepu milijardera. "Ne pitajte me samo kako je nastao prvi milion"...
Danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ta priča ima tranzicijsku verziju. U prvim godinama "prelaska od socijalizma na kapitalizam", koji je nazvan tranzicija, isto se radilo i u Rumuniji, i u Rusiji i drugim "soczemljama". Naširoko se koristila finansijska inženjerija koja je porodila novi tip "finansijskih lešinara". Veštiji među njima su pronalazili zakonodavne i druge "rupe" i na brzaka sakupljali basnoslovna bogatstva proglašena za lešine.
Nemamo ništa protiv lešinara. Oni su u prirodi, pa nekad i u društvu, korisni. Ali...
Oni iz novopečenog komšijskog "Kuproma" pomislili su da je prilika zgodna, da sa malo para u džepu i uz dosta uobrazilje, pomoću verbalnog bankarskog blagoslova, iskoriste srpski ekonomski škripac i da se debelo ovajde.
Dobro je napisao jedan kolega novinar kada je opisivao kako "žaba hoće da proguta krokodila". Malo, veoma malo je falilo pa da se, uz razna kumovanja, malecki "Kuprom" dočepa velikog "Bora".
U toj situaciji bilo je dovoljno da se našoj, već napetoj, javnosti i preko pisanja "Politike" prenese informacija da ono što "prolazi" u Srbiji, ne "ide" baš i u samoj "Kupromovoj" Rumuniji. Ploveći Internetom lično sam naišao na zvanične podatke iz kojih se videlo da rumunska država malo veruje u poslovni bonitet "Kuproma" i da mu je zbog toga odbila da na "veresiju", odnosno na garancije bez pokrića, proda dva rudnika bakra i jednu veliku fabriku.
Naravno, odmah je usledilo pitanje: zašto zvanična Rumunija tako postupa, a mi bismo eventualno drugačije. Nametnuo se i odgovor: zato što je rumunsko tranzicijsko iskustvo nešto duže od našeg. A zna se da se rumunska država u više mahova opekla u svom poslovanju sa onima koji se u procesu privatizacije služe riskantnim, pokerskim finansijskim konstrukcijama.
Usput, bilo je dovoljno da se malo više džarne u čitavu priču oko "Kuproma" i Srbije i ona proširi i nekako uklopi u šire regionalno-političke okvire, pa da ona (priča) dobije "nezgodne" dimenzije i da se nekome, primerice meni lično, počne da preti. Na "slučaj Kuprom" se može gledati iz više uglova. Ja sam samo pokušao da bacim pogled iz onog skromnog, novinarskog ugla.
[objavljeno: 30/04/2007]
