Izvor: RTS, 17.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza tema sastanka u Briselu
Tema sastanka šefova diplomatije Evropske unije u Briselu biće svetska finansijska kriza i ekonomski plan za oporavak privrede evropskih zemalja. Nezaposlenost u EU vrtoglavo raste, do kraja godine još 10 miliona mogućih otpuštanja.
Globalna finanansijska kriza i ekonomski plan za oporavak privrede evropskih zemalja, teme su sastanka šefova diplomatija Evropske unije u Briselu.
Kriza je posebno pogodila istočnoevropsku privredu, jer je smanjila tražnju za njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izvozom, ali i priliv investicija i kredita.
Nezaposlenot u Evropskoj uniji raste najvećom brzinom, a strahuje se da do kraja godine bez posla može ostati nekoliko desetina miliona ljudi.
U Francuskoj je broj nezaposlenih premašio 2 miliona.
Hiljade radnika protestovalo je u Remsu zbog najave rukovodstva kompanije Kontinental, koja proizvodi auto-gume, da će zatvoriti nekoliko postrojenja u Francuskoj i Evropi.
"Ako Kontinental zatvori fabrike, sve ostale fabrike u regiji, koje imaju problema, uradiće isto. Nećemo imati gde da zaradimo penzije", rekao je jedan od zabrinutih radnika fabrike "Kontinental".
Broj nezaposlenih Britanaca mesečno raste i do 60.000. Premijer Gordon Braun upozorio je da bi evropska i globalna ekonomija mogla da upadne u zamku protekcionizma.
"Treba nam temeljna reforma međunarodnih pravila, kako se ova kriza ne bi ponovila. Treba nam stroža regulativa bankarskog sistema uključujući i u zemaljama takozvanim poreskim rajevima", rekao je premijer Velike Britanije Gordon Braun.
Evropskoj privredi treba više preduzetništva, a veći privredni rast i nova radna mesta moraju da postanu praksa.
Iz Unije upozoravaju da ekonomski napredak treba da ide, ruku pod ruku, sa većom brigom o zaštiti radne snage.
"Moramo se odupreti iskušenju ekonomskog nacionalizma. Mora nam biti jasno da protekcionizam vodi u ćorsokak. To nije izlaz ni za jednu državu, ni za Evropu, ni ostatak sveta", predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Od istočnoevropskih zemalja, članica unije, najviše je pogođena Mađarska, kojoj je Evropska unija odobrila još 2 milijarde evra iz kreditnog programa, namenjenih odbrani domaće valute - forinte.
Mađarska, koja je već dobila finansijsku pomoć MMF-a, ove godine mora da održi budžetski deficit ispod 3% Bruto domaćeg proizvoda, kako ne bi rizikovala da ostane bez finansijske podrške Brisela.
