Izvor: B92, 28.Apr.2023, 10:01
Filteri na društvenim mrežama i mentalno zdravlje: Iskrivljena slika o licu i telu izaziva depresiju i tugu, kažu psiholozi
Stručnjaci kažu da filteri na društvenim mrežama podsvesno utiču na samopoštovanje i samopouzdanje, posebno kod mladih ljudi i dece.
Dok gleda fotografije na Instagramu, šesnaestogodišnja Jelena Vasić zaustavlja se na ponekoj, stavlja srce i nastavlja da skroluje unedogled.
Pored nje na kauču sedi njena mlađa sestra Iva (13) i takođe gleda niz fotografija na ovoj društvenoj mreži.
"Vidi kako je lepa, šta misliš da li su ovo njene prirodne trepavice >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili ih je nadogradila?", pita sestru kad je ugledala plavokosu devojku koja reklamira tonik za čišćenje lica jednog poznatog brenda.
Pogledajte video:
Blistaviji osmeh, lice bez bora i vidljivih pora, šljokice ili pegice na licu, drugačija boja kose, duže i gušće trepavice, ali možda i visoke jagodice - svako to može da ima koristeći filtere.
"Filteri su alati za uređivanje fotografija, odnosno poboljšanje estetike slika i videozapisa", kaže Sanja Radović, fotografkinja specijalizovana za društvene mreže.
Objašnjava da filteri koriste tehnologiju za prepoznavanje lica, koja mapira crte lica korisnika.
Jednom kada se mapira lice korisnika, primenjuje se neka vrsta "mreže" koja precizira gde se nalaze crte lica, odnosno šta može da se promeni u skladu s tim.
Dodaje da je nemoguće pobrojati sve filtere, jer svakog dana novi postaju dostupni.
Neke od najpoznatnijih su "Klarendon", "Gingam", "Lark", "Rejes".
Prema podacima META-e (bivše Fejsbuk kompanije), više od 600 miliona ljudi koristilo je filtere na Fejsbuku ili Instagramu.
Glumica Jelisaveta Orašanin Teodosić ima otvoren nalog samo na Instagramu, koji prati više od 150.000 ljudi.
Ovu mrežu isključivo ga koristi u poslovne svrhe, odnosno za reklamiranje predstava i filmova u kojima igra.
Jelisaveta kaže da ponekad koristi filtere kada se fotografiše, da mahom postavlja slike profesionalnih fotografa, ali da često objavljuje i slike koje su "sirove", odnosno nisu obrađene.
https://www.instagram.com/p/CqAvluBo0ct/?utm_source=ig_web_copy_link
Smatra da treba uvesti neku vrstu pravila u korišćenje društvenih mreža, kao i da će ih se ona rado pridržavati.
Popularna glumica kaže da shvata da je mladima važno da se predstave se u najboljem svetlu na društvenim mrežama, ali je svesna da mnogi "žive drugu realnost", te da to i te kako utiče na njihov razvoj.
Poručuje im da treba da rade na sebi, na unutrašnjem zadovoljstvu, da uče, jer što su sigurniji u sebe, filteri će im manje praviti problem.
"Znam da ovo zvuči kao neka floskula, ali je istina", kaže Orašanin Teodosić.
Glumičini postovi obično sadrže preporuke knjiga koje je pročitala, predstave koje je pogledala.
Ponekad na njenom profilu su i fotografija iz privatnog života, ali na njima nikada neće biti alkoholnih pića i cigareta.
"Vodim sportski život i propagiram zdrav način ishrane", dodaje.
Psihološkinja Ana Mirković kaže da odrasli znaju da u realnom svetu ljudi ne izgledaju savršeno i sa tim mogu da se nose, jer su dovoljno zreli.
"Deca tokom odrastanja nemaju uvid u situaciju i zato je mnogo važno da svako ko objavi fotografiju koja je provučena kroz filter, da doda da sadržaj nije realističan", dodaje.
Psihološkinja Ana Mirković kaže da se u ovom trenutku u Srbiji niko ne bavi ovim pitanjem, ali da postoje nada da će se situacija ipak promeniti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
"U svakom slučaju to mora da se reši i na institucionalnom nivou", zaključuje Mirković.
Pre osam godina u Francuskoj je donet zakon po kome su časopisi u obavezi da jasno obeleže fotografije koje su korigovane u programu Fotošop.
Ovaj zakon propisao je i minimalni indeks telesne težine koje manekenke moraju da imaju kako bi reklamirale proizvode.
Nadležni su time želeli da stanu na put nametanju nerealnih standarda lepote zbog kojih se veliki broj mladih u tom zemlji suočavao sa anoreksijom.
Bruno Lemer, francuski ministar finansija rekao je da će predložiti zakon po kome će svi influenseri na društvenim mrežama morati jasno da naznače da su koristili filtere ili Fotošop ispod svake fotografije.
"Na ovaj način ćemo ograničiti destruktivne psihološke posledice za korisnike društvenih mreža. Promocija estetske hirurgije preko influensera takođe će biti zabranjena.
"Želeo bih da naglasim da ćemo imati nultu toleranciju za sve influensere koji ne poštuju zakon. Više nema kršenja pravila", napisao ministar na Tviteru.
Sličan zakon, poput ovog u Francuskoj postoji i u Norveškoj.
Pre tri godine u Velikoj Britaniji, influenserka Saša Pilari pokrenula je kampanju #filterdrop, (odbacite filter) u kojoj je pozvala pratioce da postave fotografije bez filtera, ali i influensere da priznaju da objavljuju obrađeni sadržaj u kampanjama.
Potom je predstavnik konzervativne partije u britanskom parlamentu, Luk Evans predstavio predlog zakona, po kome bi svaka poznata ličnost morala da obeleži fotografije koje su digitalno obrađene.
Aleksandra, mama sestara Vasić ima otvoren nalog na Instagramu, koji koristi kao "porodični album i da sačuva neke zanimljive kuhinjske recepte".
Sa ćerkama razgovara "o raznim opasnostima koje vrebaju sa interneta", ali se trudi da poštuje njihovu privatnost i "da ne proverava opsesivno šta kače i koje profile posećuju".
"Mislim da stalne provere i pridike stvaraju kontraefekat", kaže Aleksandra.
Mirković se u radu često susreće sa tinejdžerima s kojima razgovara o korišćenju i uticaju društvenih mreža.
"Iako im napomenem da drugi znaju da su koristili filtere, oni kažu da to nema veze, jer je ova svakako lepša, a internet pamti sve, pa želimo da nas memoriše tako lepe", objašnjava psihološkinja.
Poručuje da bi roditelji trebalo mnogo više da razgovaraju sa decom, odnosno da im postavljaju pitanja.
Na primer ako roditelji gledaju neki sadržaj sa decom i vide da su fotografije ili snimci provučeni kroz filter, treba da ih pitaju da li je ovo realno, da li neko zaista ovako izgleda na ulici, da li bi ti voleo da se ovako prikažeš i šta misliš da li ćeš im se dopasti kao takav.
"Na taj način se podstiče kongitivni proces kod dece", kaže psihološkinja.
Smatra da se roditelji ne posvećuju dovoljno ovoj temi i da korišćenje društvenih mreža podvode pod zabavu.
"A jedan od razloga zašto mi o ovome razgovaramo je što to nije nimalo zabavno", zaključuje.
Pogledajte video: Od vanzemaljaca do astrofizike - upoznajte srpsku TikTok naučnicu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
