Izvor: Blic, 18.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filosofija palanke
Ne, ovde neće biti reči o onom grafitu (pokušaju citata valjda - Konstantinovićeva knjiga zove se „Filosofija palanke“, a ne „FiloZofija...“, ko zna zašto je to važno, zna, ko ne zna, ne pomaže ni da mu se kaže), niti o slavnoj knjizi citatno iskurtamurtalisanoj do besmisla; ovde će biti reči o reakciji našeg malog mista na dolazak Roberta Cimermana, rodom iz Duluta, Minesota.
Nesporazum datira odavno. Još od onog vremena kada je neko američki izraz „topic >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << songs" preveo kao „protestne pesme". Beše to onih šezdesetih u doba one brendirane revolucije zvane popravak socijalizma, ono kad se ljudski lik tražio tamo gde ga ne može biti. Topic songs, dakako, datiraju odranije i odnose se na onu vrstu američkog pisanja pesama na određene, mahom tzv. društvene teme.
Socijalna umetnost, dakle. Uz te se pesme dalo i protestovati protiv rata u Vijetnamu, recimo, ali Roberta od Hibinga (kamo se porodica Cimerman preselila još četrdesetih) na tu je stvar navukla jedna lepa žena, iako je on, zapravo, samo hteo da upozna Vudija Gatrija. Ta je dama posle napisala svoju jedinu zbilja veliku pesmu („Diamonds And Rust"), dokazavši da je potrebno da te ostavi Bob Dilan ne bi li ponovo postala Džoan Baez.
Čovek je, dakle, došao da svira, ne da potiče pučanstvo na mahanje rukicama. Zato je, koji dan ranije, bio onaj udati čiča, a posle dođoše dvojica starih kraudplizera. U čaršiji se odmah našlo onih koji tvrde da Robert C. nije dobar pevač. Tamo odakle je on, gle čuda, smatra se da postoje samo tri velika bela glasa: njegov, Elvisov i Frenkov. Ima takvih koji pouzdano znaju da on nije neki svirač. To su oni koji su kod kuće neko vreme drndali gitaru i ložili se na britanski bluz. I ne umeju da slušaju „amerikanu". A i kao što reče onaj, ko ne razume usnu harmoniku - ne razume svemir. I tako dalje.
Uopšte, našlo se dobar broj takvih koji su mislili da će se tamo, u „Areni", uhvatiti za ruke i pevati tople napeve o miru i ljubavi. A kad se to nije desilo, odmah su se setili kako je Cimerman prevrnuo verom, izdao folk, a potom i rokenrol, bluz, jevrejstvo i katoličanstvo... i razne druge ekstatičke manifestacije mladenačkog zajedništva. A reč je samo o čoveku od sedam banki koji je napisao nekoliko stotina pesama, od kojih su nekoliko desetina remek-dela i koji ih peva i svira samo na jedan način. Njegov način. Što mu čaršija ne može oprostiti.
I eto veze sa slavnim naslovom.
