Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmska istraga korupcije u Sočiju
Članice benda „Pusi rajot” osmislile poster festivala u Geteborgu, gde vlada veliko interesovanje za srpske filmove „Neposlušni” Mine Đukić i „Krugovi” Srdana Golubovića
Od našeg specijalnog izveštača
Geteborg – Skoro 500 filmova iz 80 zemalja sveta biće prikazano na 900 projekcija u 25 bioskopskih sala na 37. filmskom festivalu u Geteborgu, koji se završava 3. februara.
Među tih pet stotina dela su i dva igrana iz Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – „Neposlušni” Mine Đukić, koji je nedavno imao svetsku premijeru u takmičarskom programu Sandens festivala, i „Krugovi” Srdana Golubovića, za kojim vlada veliko interesovanje u trećem najvećem gradu Švedske.
Drama Đukićeve u Geteborg je stigla sa dobrim kritikama sa festivala Roberta Redforda, a švedski novinari znaju dosta o svetskom uspehu „Krugova”, našeg najnagrađivanijeg filma u 2013.
Pored ova dva filma, u program „Romske slike”, uvršten je omnibus IRFC, o položaju romske zajednice u Evropi, u kom je priču „Ciganski ples” režirala naša Lidija Marković.
Festival u Geteborgu je prilika da se pogleda i najnovija produkcija nordijskih zemalja. Zato je ovde prisutno mnogo stranih novinara i kritičara, kao i selektora festivala koji procenjuju nova dela kinematografija Švedske, Norveške, Finske, Danske i Islanda, birajući ih za programe smotri u svojim zemljama.
U subotu će biti održana dodela godišnjih nordijskih filmskih nagrada „Drakon” („Zmaj”), a među laureatima počasnih priznanja za doprinos filmu su britanski glumac i reditelj Rejf Fans i islandski reditelj Baltazar Kormakur.
Festival je već posetio i montipajtonovac Teri Gilijam koji predstavlja novi film „Nulta teorema”, a očekuje se dolazak Filipa Glasa, kompozitora koji će održati koncert.
Festival priređuje poseban program posvećen ruskim filmovima, a jedan od gostiju biće i Andrej Zvjagincev, dobitnik venecijanskog „Zlatnog lava” 2003. za film „Povratak”. Kuriozitet festivala je poster koji su osmislile članice ruske grupe „Pusi rajot”.
Nadežda Tolokonikova, Marija Aljohina i Jekaterina Samuševič, koje se svojim pesmama i aktivizmom suprotstavljaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ustupile su svoj rad organizatorima festivala:
„Nacrtale smo rad tokom novogodišnje noći, 31. decembra 2012. Ali zbog našeg boravka u zatvoru, čekao je da bude upotrebljen. Napravile smo grafit kao simbol feminizma na ulicama Moskve jer je Rusiji potrebno još takvog aktivizma”, objasnile su umetnice. Nažalost, one nisu gošće festivala jer su dve od tri članice sastava do nedavno bile u zatvoru zbog performansa u kom su februara 2012. u Crkvi Hrista Spasitelja u Moskvi vređale ruskog predsednika i tamošnji državni vrh.
Ali o njihovim delima govori dokumentarni film „‘Pusi’ protiv Putina”, čije su projekcije rasprodate danima unapred.
Slikajući napore „Pusi rajota” da pokrenu društvene promene u Rusiji, autori filma od svojih junakinja ne prave svetice. Reditelji Tašja Krugovik i Vasil Bogatov ukazuju u čemu aktivistkinje preteruju i u čemu su površne, ali ističu snagu njihovi dela koja ipak pokreće izvestan broj Rusa. Ali i takav, ovaj dokumentarac podržava glas „Pusi rajota” protiv Putina.
O kontrastima u Rusiji govori i dokumentarac „Putinove igre”, koji istražuje zašto Zimske olimpijske igre (ZOI), koje obično staju oko 1,5 milijardi evra, u Sočiju koštaju 30 milijardi.
Aleksander Gentelev je pratio izgradnju Sočija, istraživao megalomanske projekte uz svu korupciju i skandale, i zabeležio zašto se „aristokratiji” Rusije nije dopala ideja ZOI u Sočiju, pa su odustali od bahaćenja tokom odmora na obali Crnog mora.
Reditelj u filmu tvrdi da nisu samo bogataši na gubitku. Gubitnici su i siromašni, koji su morali da napuste svoje kuće kako bi se izgradila Putinova propaganda na ledu.
Ivan Aranđelović
objavljeno: 29/01/2014
