Izvor: Danas, 12.Jan.2015, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film ostavlja prostor za gledaoca
Beograd - British Council i Dom omladine organizuju od 16. do 18. januara prvi festival novog britanskog filma "Film and Chips" istovremeno u deset gradova u Srbiji, prikazujući pet premijernih ostvarenja najnovije produkcije. Među njima je i debitantski film Marka Sobola "Ti (mi) ja", neverovatna ljubavna priča između serijskog ubice i žene samoubice, koja uspeva da bude istovremeno duboko uznemirujuća, urnebesno smešna i istinski dirljiva.
Film je učestvovao i na festivalima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << širom sveta, a Sobol povodom svog niskobudžetnog ostvarenja kaže:
- Mislim da snimanje filma sa malim budžetom može da bude i prepreka, ali isto tako može da vas inspiriše. Stalno morate da se prilagođavate novim situacijama i često snimate scene koje niste detaljno isplanirali zbog nedostatka vremena. Za mene to filmu daje dosta nepredvidivosti, što je veoma teško izvesti u strogo kontrolisanom okruženju.
Takođe, ne postoji niko ko vam govori šta smete, a šta ne smete da radite. Ne postoji studio ili investitori, od kojih vam zavisi priliv novca, koji vam govore da nešto neće proći dobro kod određene demografske grupe. Potpuno ste slobodni da pokušate i pogrešite na bilo koji način, i dosta ćete grešiti, ali ćete takođe shvatiti da mnoge stvari ne biste mogli da uradite da ste išli uobičajenim putem.
* Imate iskustva u režiranju reklama, a ovo je vaš prvi dugometražni igrani film. Šta je bio najveći izazov za vas tokom snimanja?
- Jedan od razloga zašto sam snimio ovaj film jeste da naučim kako se film zapravo pravi, tako da smo se svaki dan suočavali sa toliko izazova da ne znam odakle da počnem!
Znao sam da ću, s obzirom na to da sam prvi put bio u ulozi režisera i scenariste, napraviti dosta grešaka pa smo snimali film tako da možemo da ih ispravljamo usput. Tokom prvog perioda snimanja uradili smo oko 90 odsto filma, a zatim smo te snimke poslali u montažu. Plan je bio da vidimo gde je film bio dobar, a gde su napravljene greške, i da se nakon toga vratimo na snimanje preostalih scena, kao i onih za koje smo mislili da bi ih trebalo doraditi.
Drugi veliki izazov je bila činjenica da sam sam finansirao film pa sam morao da radim između svakog bloka snimanja kako bih zaradio još novca. To je bilo prilično iscrpljujuće i ponekad je bilo teško da se fokusiram na dugoročne rezultate onoga što smo radili.
* Šta biste rekli da su najveće razlike između toga i režiranja filma?
- Jedna od očiglednih razlika između filma i advertajzinga je vreme koje imate na raspolaganju. Kada snimate reklamu, postoji potreba da ogromnu količinu informacija prikažete u veoma kratkom vremenskom periodu, dok film ostavlja malo više prostora za vaše ideje, tako da možete suptilnije da komunicirate sa publikom.
Takođe, morate da budete veoma precizni u tome šta poručujete u reklami, dok je jedna od interesantnijih stvari u filmu taj potencijal da ostavite prostor za gledaoca. Veoma je zanimljivo dati ljudima šansu da sami donesu zaključak o tome šta se dešava na platnu, jer ih to čini delom priče i sprečava da sam proces gledanja postane previše pasivan.
* Možemo da primetimo veliku sličnost između glavnog lika u vašem filmu i Normana iz filma "Psiho". Da li je ova sličnost namerna?
- Edvard se dosta bazira na Normanu Bejtsu, čak se i njegova majka zove Norma kao mali nagoveštaj. Ovaj film je mešavina horora i romantične komedije, što je veoma neobično, pa sam želeo da upotrebim neke klasične horor klišee i arhetipove kako bih pomogao publici da lakše prihvati ovaj spoj.
