Izvor: B92, 26.Dec.2021, 18:42

Film: Zašto Holivud izbegava seks

I dok je društvo sve otvorenije za seks, mejnstrim kinematografija prikazuje manje seksa nego ikada. Da li je film konačno ušao u Puritansko doba, zanima Kristinu Njulend.

Fred Mekmarej je opsednut nakitom na članku Barbare Stenvik u filmu Dvostruka obmana (Double Indemnity). Vigo Mortensen i Marija Belo bračnu svađu pretvaraju u požudni, agresivni seks na stepeništu u Istoriji nasilja (History of Violence). Kim Bejsinger i Miki Rurk uživaju na podu u kuhinjskoj razonodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u 9 i po nedelja.

Ovo su samo tri primera vrele žudnje na bioskopskom platnu od mnoštva sličnih situacija u istoriji kinematografije.

Bilo da se radi o seksi razmeni pogleda, seksualnom maženju pažljivo kadriranom ispod čaršava ili eksplicitnoj golotinji, seksualnost je nerazdvojiv deo filmskog doživljaja - jer je seks nerazdvojiv deo naših života.

Poricanje seksa i seksualnosti na filmu je isto što i poricanje naše ljudskosti.

No, da li filmadžije i pored toga sve više izbegavaju erotiku?

Pa da li je Verhoven u pravu?

Da li se Holivud zaista okreće aseksualnosti?

Prema jednom istraživanju spisateljice Kejt Hagen iz 2019. godine, odgovor je - da.

Prema podacima sa sajta IMDB, ona je otkrila da statistički, u današnjim mejnstrim filmovima ima manje seksa nego bilo kada u poslednjih 50 godina.

"Samo 1,21 odsto od 148.012 dugometražnih filmova objavljenih od 2010, sadrži prikazivanje seksa. To je najniži procenat u okviru jedne decenije još od 1960-tih godina.

"Seks je u bioskopima imao uzlet 90-tih, kada je zabeležen procvat erotskih trilera, sa 1,79 odsto filmova u kojima smo mogli da vidimo scene seksa.

"Pad od pola procenta je ogroman u relativnim vrednostima, s obzirom na to da je u ovoj poslednjoj dekadi snimljeno četiri puta više filmova nego tokom 90-tih", kaže Hagen.

Naravno, uvek će biti filmova kao što je nedavno prikazani vragolasti mjuzikl Anet, prvi film na engleskom jeziku francuskog autora Leosa Karaksa u kojem njegove zvezde Adam Drajver i Marion Kotijar pevaju dok upražnjavaju oralni seks.

Ili Titan, ovogodišnji osvajač Zlatne palme u Kanu, čiji su rodno fluidni nestašluci postali arthaus senzacija.

Ali to je verovatno i srž problema: dok prikazi seksa bujaju u evropskim umetnilkim filmovima, britanska i američka mejnstrim industrija poseduje sve manje seksualnog naboja.

Šta se desilo sa softkor porno filmovima, Zlatnim dobom pornografije i erotskim trilerima?

Pa čak i van ovih specifično "seksi" žanrova - šta se desilo sa romantičnim komedijama i filmovima o odrastanju ili čak i sa pogonskim akcionim filmovima u kojima se, makar u nagoveštajima, naziralo iskreno seksualno uzbuđenje?

Postoji nekoliko trendova, društvenih ili kinematografskih, koji su po svemu sudeći odgovorni za uklanjanje seksa iz bioskopkih dvorana.

Najpominjaniji razlog je pojava onlajn pornografije koja je, nakon eksplozije popularnosti erotskih trilera tokom 90-tih, postala široko dostupna, pa su obožavaoci mogli da dobiju porciju uzbuđenja bilo gde.

Benedikt ukazuje da ova deseksualizovana estetika ide ukorak sa morem promena oko toga šta publika zaista očekuje da vidi u mejnstrim filmovima.

Kada se osvrnemo na 80-te i 90-te, kaže ona, čak i filmovi iz te ere kojih se sećamo kao porodičnih, imaju više seksa, bilo direktnog ili nagoveštenog, nego današnji bioskopski hitovi.

"Milenijalci i generacija Z su najčešće zaprepašćeni kada se suoče sa davno zaboravljenim seksualnim sadržajem: začećem Džona Konora u Terminatoru, golim grudima Džejmi Li Kurtis u filmu Kolo sreće (Trading Places), avetinjskim felacijom u Isterivaču duhova", kaže ona.

"Ove scene nas nisu šokirale kada smo ih videli prvi put. Tada smo mislili da je sasvim normalno da u filmovima ima seksa. Zar ne?".

Velike i porodično orijentisane korporacije kao što je Dizni su u međuvremenu postale dominantne u oblasti kulture, pa je odgovor izgleda - ne.

Fil Klep, direktor britanske asocijacije bioskopskih prikazivača je nedavno izjavio da je veliki broj filmova sa ograničenjem za publiku mlađu od 15 ili 18 godina doživeo pad u gledanosti u poslednjoj deceniji i da su veliki studiji "pojačano počeli da ciljaju porodično orijentisanu publiku ne bi li povećali povrat sa bioskopskih blagajni".

Štaviše, kada blokbaster filmove pravite da budu stereotipni i dovoljno neškodljivi da bi privukli veliki broj gledalaca, oni imaju tendenciju da se najbolje uklapaju sa akcijom, sadržajem, ekspozicijom i nasilnim scenama prepunim CGI efekata.

Drugim rečima - potrebno im je da budu efikasni.

Nasilna akcija ispunjava sadržaj. Ali seks nije efikasan.

On nije - da budemo precizni - neophodan.

Rizičan je i neuredan, a konglomerati koji su nosioci zabave u današnje vreme najmanje žele da imaju veze sa nečim što je rizično po konzumente.

"I tu, verovatno, imamo na delu neku vrstu autocenzure koja scenaristima ne dozvoljava da pišu drugačije priče", rekao je velikan arthaus kinematografije Perdo Almodovar za trenutnu dominaciju superherojskih filmova.

"Postoji mnogo, mnogo filmova o superherojima. A za superheroje seksualnost ne postoji. Oni su svi uštrojeni".

Mora se ipak priznati da je skorašnji Marvelov film Večni konačno prikazao i prvu scenu seksa u celom serijalu - iako, s obzirom na kratkoću i neprikladne komentare koji su je pratili, čovek mora da se zapita da li je ovo u stvari urađeno samo da bi se ućutkali kritički komentari u vezi sa odsustvom seksa u Marvelovim filmovima.

Pa ipak, i pored svih primedbi, postoji suprotan stav i rastući osećaj da u bioskopskim dvoranama ima i previše seksa.

I pored podataka koji dokazuju da je sve manje seksa u filmovima, argument da seksualne scene nisu "neophodne" i da zato i mogu da budu izostavljene postaje preovlađujući na Tviteru i drugim onlajn forumima.

"Fascinantno je i iscrpljujuće slušati tako uporan diskurs u vezi seksa u filmovima", kaže Hagen.

"Jednostavno ne mogu da shvatim šta to ljudi zaista gledaju što ima previše seksa u filmovima u 2021. godini".

Jedino logično objašnjenje je da je nekim gledaocima jednostavno neprijatno da gledaju scene seksa, iako ih je ovih dana tako malo u filmovima.

Ovakvo odsustvo interesa (ili, ako je suditi po društvenim mrežama, čak i aktivno gađenje) prema seksualnim sadržajima, verovatno je uticalo na one koji donose odluke u velikim filmskim kompanijama.

Ova nova nelagodnost u vezi sa prikazivanjem seksa je takođe povezana i sa otkrićima pokreta #MeToo.

Da bi scene seksa bile progresivne, pre svega je potrebno da postoje.

Postavlja se pitanje da li je moguće da smo se, posle više od 100 godina američkog filma, u stvari približili puritanizmu, čak iako je društvo u celini postalo otvorenije prema seksu?

Hagen kao da upravo to sugeriše u studiji o seksu, iako bi trebalo pomenuti i to da se njena statistika odnosi bukvalno samo na prizore seksa na platnu, ne i na one trenutke sirove senzualnosti koje se ni na koji način ne mogu izmeriti.

Filmski govoreći, putenost može da bude i samo aluzija ili sugestija; uživanje u zreloj, sočnoj breskvi ili prizor satenske haljine ostavljene na parketu.

Sugestija je ugrađena u film na molekularnom nivou; ona je jedan od principa kompletnog koncepta montaže.

U našim glavama pravimo lateralne skokove sa jedne slike na drugu, dodajući im implikacije toliko brzo da se to teško može nazvati svesnom radnjom.

A kada govorimo o seksualnim nagoveštajima, tu je američki film uvek bio pomalo prepreden.

Cenzura je suvereno vladala Holivudom još od 1932. godine, uvođenjem Hejsovog produkcionog propisa, dok se on nije lagano izgubio u kasnim 50-tim godinama.

Ovaj propis se fokusirao na zabranu predbračnih odnosa, a odbijao je čak i da prikaže bračne parove u krevetu, da ne pominjemo prikazivanje vidno trudnih žena, međurasne odnose ili čak i implikacije na homoseksualnost.

Ali ništa od ovoga ne znači da pametni autori nisu mogli da se narugaju propisu hiljadama različitih nagoveštaja ili pogledima ispod oka.

Ponekada je seksualno bilo metaforično, kao što je to bio slučaj u horor klasiku Žaka Tarnera Ljudi mačke iz 1942.

Tu je nekontrolisana ženska seksualnost i bukvalno bila predatorska.

Ali prava golotinja, to jest "scena seksa", jednostavno nije postojala u mejnstrim američkom filmu sve do ranih 60-tih godina.

U holivudskoj istoriji seks je bio krijumčaren, nagoveštavan ili gesturalan; toliko malo toga je bilo eksplicitno, sve do seksualne revolucije koja je došla 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.

Istorija nam je pokazala da eksplicitne scene seksa nisu nepohodne da bismo osetili seksualno uzbuđenje.

Baš kao što je veliki holivudski majstor Ernst Lubič (reditelj filmova kao što su Design For Living i Ninočka i mnogih drugih skrubol klasika) jednom prilikom rekao: "Poštuj svoju publiku…dozvoli im da sami saberu dva i dva… i zauvek će te voleti".

U svakom slučaju, najveća briga je ne samo to što imamo sve manje i manje eksplicitnih scena seksa, već i što svedočimo opštem gubitku senzualnosti - a i za to možemo da pronađemo razloge u ekonomskim kategorijama.

Novinar Holivud Reportera, Stiven Galovej, kaže: "Holivud se jednostavno više ne bavi dramama srednjeg budžeta koje bi mogle da sadrže fizičke veze".

Smanjenjem broja romantičnih drama i romantičnih komedija kao filmskih žanrova, izgleda da nije proteran samo seks, već i uzbuđujuća hemija između filmskih zvezda koja je decenijama bila jedan od najvećih užitaka na filmu.

Holivudski film je na raskršću.

Naoružan znanjem i greškama učinjenim u prošlosti, kao što su seksizam i homofobija, možemo samo da se nadamo da će umetnici pristupiti prikazivanju seksa na filmu sa više obzira i osećajnosti nego ranije.

I dok se neki još bave pitanjem da li je seks na filmu neophodan, mora im se odgovoriti jednostavno: zar to ne važi i za skoro sve dobre stvari?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...