Izvor: Blic, 28.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filip Cepter od IMT pravi „Cepter siti“
Novobeogradska fabrika traktora IMT samo je jedan u nizu primera kupovine preduzeća sa isključivim motivom da se zaposedne atraktivan poslovni prostor ili plac. Niti će se Filip Cepter baviti proizvodnjom traktora, niti su, svojevremeno, Milan Beko i Miroslav Mišković kupili „Luku Beograd" da bi se bavili lučkim poslovima. Cepter će, kažu obavešteni, na placu IMT-a da gradi šoping mol, odnosno svojevrsni „Cepter siti", koji će se pružati sve do „Delta sitija". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ni Petar Matić nije kupio BIGZ da bi štampao knjige, a Nikola Đivanović „Beogradske bioskope" da bi cepkao karte... I tako u nedogled: da li je Goran Novaković kupio „Zmaj" da bi proizvodio kombajne, a Aleksandar Vlahović i Danko Đunić „Novi dom" da bi pravili stolice, kauče, pa čak i fotelje..?
Atraktivan plac od 35 hektara
Filip Cepter je za IMT je ponudio cenu od 121 miliona evra, što ovo preduzeće - što zbog placa od 35 hektara a što zbog jačine konkurencije - svrstava u sami vrh najvećih do sada obavljenih transakcija ove vrste.
„Brodogradilište Beograd", koje ima izuzetno atraktivan plac od 44.000 kvadrata uz samu obalu Dunava, Cepter je kupio kroz stečaj 2003. godine, za „siću" od par miliona evra. I u slučaju trgovinske kuće „Centrotekstil", iako je to bilo tek pre godinu dana, Cepter je, prošao, takođe, dobro: za 18,9 miliona evra dobio je poslovnu zgradu od 6.785 kvadrata u najprestižnijoj beogradskoj zoni, Knez Mihailovoj ulici, pa robnu kuću u Kragujevcu od 2.750 kvadrata i robnu kuću u Novom Beogradu od 3.387 kvadrata, koja se nalazi preko puta stare zgrade „Merkatora", koja je, takođe, u Cepterovom vlasništvu. I tu nije kraj: spoljnotrgovinsku kuću „Jugometal" Cepter je kupio tako što je i za oko 330.000 evra dobio zgradu od pet hiljada kvadrata.
Koliki je deo privatizacije u protekih šest godina obavljen u funkciji zaposedanja nekretnina, podataka, naravno, nema. Niko se time nije bavio. Nema ni procena, sem globalnih ocena, da su prvi u ovom biznisu dominantno oni sa top-liste najbogatijih ljudi u Srbiji. I to je i logično - da ne prepoznaju dobar biznis oni i ne bi bili bogati.
Dobar biznis u kupovini preduzeća je bio naći ona koja imaju dobre nekretnine, a toliko tanku delatnost da će im početna cena biti niska. Propisi su, naime, napravljeni tako da se pri iznošenju preduzeća na prodaju cena određuje prema rezultatima poslovanja tog preduzeća i nekretnine u funkciji delatnosti kojom se to preduzeće bavi, a ne kvadrata poslovnog ili građevinskog prostora.
Tako je, na primer, BIGZ, sa prestižnom zgradom od 20.000 kvadrata, iznet na aukciju u martu prošle godine po ceni od 220 miliona dinara. Iako se prijavilo čak pet kandidata, nadmetanje je okončano već na ceni od 310 miliona dinara i to pobedom MPC-a Petra Matića. Uz svu transparentnost Matić je, eto, dobio BIGZ po ceni od nepunih 200 evra po kvadratu i sada udružen sa američkom investicionom bankom „Meril Linč" kreće u rekonstrukciju tog objekta u prestižni hotel. Taman dok završi projekte i skupi dozvole, isteći će mu dvogodišnji rok do koga mora da zadrži delatnost BIGZ-a.
Promena namene
Za preduzeća koja se prodaju na aukcijama kontinuitet poslovanja je uslovljen na dve godine, a kod tendera na pet. U međuvremenu kupcu niko ne brani da radi na pripremi prenamene objekata, odnosno i pre isteka ovih rokova zatraži od Agencije za privatizaciju promenu osnovne delatnosti, a sa argumentacijom da stara ne donosi profit. Kada je reč o obavezama kupaca prema radnicima, to je sada svedeno na jednu godinu, i kod aukcija i tendera.
Za onoga kome se žuri, može i pre. Eto, na primer, Nikola Đivanović, svojevremeno visoki savetnik za tranziciju srpskih finansija, kupio je na aukciji u februaru prošle godine „Beograd film", lanac od 14 beogradskih bioskopa. Đivanović se odmah oslobodio svih 150 radnika, tako što im je ponudio stimulativne otpremnine, a onda sve bioskope zatvorio i oglasio na prodaju. Da li je i koliko bioskopa do sada prodao, nije poznato, a znano je da je sve bioskope kupio sa otplatom na šest godišnjih rata. Do sada je otplatio samo jednu. Ukupan iznos svih šest rata koje treba da plati za „Beograd film" je oko 9,2 miliona evra, a što bi mogao da pokrije, i da mu još ostane, prodajom samo jednog bioskopa, „Jadrana" na Trgu Republike.
Neposredno uz „Jadran" nalazi se „Jugoeksportova" prodavnica od 470 kvadrata koja je, pre dva meseca, prodata za 15 miliona evra, ili oko 32.000 evra po kvadratu. Bioskop „Jadran" ima prostor od 1.174 kvadrata što, kada se pomnoži sa 32.000 evra, iznosi 37,5 miliona evra. Neka Đivanović prostor proda i po duplo nižoj ceni, opet će zaraditi dvostruko u odnosu na ukupnu cenu. A, bioskopa ranga „Jadrana" ima još najmanje četiri: „Zvezda", „Partizan", „Kozara", „Odeon"...
Zarada milijardu evra
Ovaj biznis je, naravno, sitnica prema onom koji su Miroslav Mišković i Milan Beko napravili kupujući, pre dve godine, „Luku Beograd". Dali su ponudu za preuzimanje, preko firme koju su registrovali u Luksemburgu, „Vorldfin", i u izostanku konkurencije obavili pazar po ceni od oko 40 miliona evra. Sada, kad bi je prodavali, imajući u vidu da je izvesno njeno izmeštanje sa te lokacije, za plac od 120 hektara mogli bi da dobiju, tvrde upućeni, najmanje 1,2 milijarde evra. O namerama prodaje, za sada, ćute i Mišković i Beko, ali ćute i nadležne vlasti nad činjenicom da je ovima, pre ulaska u kupovinu, bila poznata informacija da će luka biti izmeštena, a na njenom mestu se „usidriti" neverovatan plac na kome je, prema generalnom urbanističkom planu, predviđeno zidanje poslovno-stambene četvrti.
U čekanju promene namene Mišković i Beko su, pre neki mesec, kupili Beogradski vunarski kombinat. Oni su ovo preduzeće, sa placem od oko 44.000 kvadrata, koji se takođe spušta na Dunav, pazarili na aukciji, takođe, kao jedini kandidati, za 487 miliona dinara (oko šest miliona evra).
Milan Beko je spoljnotrgovinsku kuću „Rapid" kupio bez ovog partnerstva, a za sumu od nepunih pet miliona evra dobio je, uz ostale nekretnine, i zgradu od tri hiljade kvadrata na jednoj od najekskluzivnijih beogradskih lokacija - Studentskom trgu.
„Delta" je kupila beogradsko preduzeće „Autokomanda", za koje je, sa placem od sedam hektara, izbrojala, pre dve godine, 17 miliona evra. U toku je priprema za gradnju šoping mola, duplo većeg od „Delta sitija" u Novom Beogradu. U komšiliku, na Voždovcu, pazario je i Toplica Spasojević - „Industrija precizne mehanike" kupljena je, takođe, zbog placa, odnosno sa ambicijom da se prostor od 44.000 kvadrata stavi u drugu namenu. Cena za ovo preduzeće je bila 5,87 miliona evra.
Država da spreči privilegije i „prečice"
Ovakav sled privatizacija je, smatra prof. dr Miroslav Prokopijević, posledica okolnosti da je vrednost firmi u lošem poslovnom okruženju mala, odnosno da im osnovnu vrednost čine nekretnine.
- Ulaganje u nekretnine, zbog višedecenijskog zastoja u gradnji, sada je očito biznis koji donosi najveću zaradu i ničeg nelegitimnog nema u tome što preduzetnici ulažu tamo gde je zarada najveća. Ne može država da odluči šta će biti najunosniji biznis, to reguliše tržište, a na državi je da obezbedi da u stizanju do tog unosnog biznisa nema privilegovanih i „prečica" - navodi prof. dr Prokopijević.
Izraelci zavrnuli rukave
Na domaćem tržištu nekretnina razmahali su se i - Izraelci. U Beogradu, u centru grada, u Rajićevoj ulici, jedna izrealska kompanija gradi šoping mol, hotel i poslovnu zgradu. Druga je u Novom Beogradu napravila „Erport siti", poslovni kompleks od 20.000 kvadrata, a upravo se sprema za gradnju još 20.000 kvadrata. Upućeni kažu da nije nemoguće da Izraelci uzmu na sebe prekomponovanje hotela „Nacional" i njegovog kompletnog placa. Izraelska firma „Plaza" je, inače, prošlog leta kupila bivšu zgradu saveznog MUP-a, i od nje će, kažu, da naprave ekstra ekskluzivno hotelsko zdanje.
.jpg)
